Poglavlje 1. UVOD

Objavljivanje u naučnim časopisima ima višestruku i ključnu funkciju u akademskim krugovima. U suštini, publikacija u časopisima je primarni način na koji se naučna otkrića šire, kritikuju i nadograđuju. Prema Bornu (Bourne, 2005), objavljeni članak je sredstvo komunikacije i oblik "intelektualne valute" u akademskoj zajednici. Biti objavljen u recenziranom časopisu daje potvrdu kvaliteta i rigoroznosti, dajući radovima istraživača platformu za izlaganje i validaciju (Ware & Mabe, 2015). Stoga se može reći da objavljivanje naučnih studija ima važnu funkciju u pogledu ličnog usavršavanja istraživača.

Publikacije takođe značajno utiču na akademsku karijeru istraživača. Van Norden (Van Noorden, 2014) je primetio da se publikacije često koriste kao merilo za unapređenja, finansiranje i reputaciju institucija. Pored individualnih ili institucionalnih koristi, publikacije doprinose širem napretku znanja i mogu potencijalno dovesti do značajnih društvenih uticaja, uključujući promene politika i tehnološke inovacije (Sutherland et al., 2014). Na ovaj način se može reći da istraživač ispunjava svoju odgovornost da doprinese društvu u kojem živi. Dakle, možemo objasniti važnost akademskog objavljivanja sledećim tačkama:

• Doprinos naučnom znanju čovečanstva.
• Osiguravanje napretka u naučnim, tehnološkim, kulturnim ili društvenim oblastima.
• Rešavanje stvarnih životnih problema naučnim metodama.
• Osiguravanje razvoja individualne akademske karijere.
• Obezbeđivanje društvenog i ekonomskog uticaja.

Ukratko, objavljivanje radova u naučnim časopisima ispunjava mnoge kritične funkcije u akademskom okruženju. U suštini, kao glavni način na koji se naučna otkrića šire, proučavaju i nadograđuju, publikacija u časopisima pruža platformu istraživačima da prikažu i validiraju svoj rad. Objavljeni članci su komunikacija otkrića i smatraju se "intelektualnom valutom" u akademskoj zajednici. Pored toga, publikacije značajno utiču na akademsku karijeru istraživača. Publikacije se često koriste kao merila za unapređenje, finansiranje i reputaciju institucija. Pored individualnih ili institucionalnih koristi, publikacije doprinose napretku znanja i mogu dovesti do društvenih uticaja kao što su promene politika i tehnološke inovacije. Kao rezultat, važnost akademskog objavljivanja može se sažeti kroz tačke kao što su doprinos naučnom znanju, napredak u naučnim, tehnološkim, kulturnim ili društvenim oblastima, rešavanje stvarnih životnih problema naučnim metodama, osiguravanje razvoja individualne akademske karijere i obezbeđivanje društvenog i ekonomskog uticaja.

Objavljivanje u naučnim časopisima ima višestruku i ključnu funkciju u akademskim krugovima. U suštini, publikacija u časopisima je primarni način na koji se naučna otkrića šire, kritikuju i nadograđuju. Prema Bornu (Bourne, 2005), objavljeni članak je sredstvo komunikacije i oblik "intelektualne valute" u akademskoj zajednici. Biti objavljen u recenziranom časopisu daje potvrdu kvaliteta i rigoroznosti, dajući radovima istraživača platformu za izlaganje i validaciju (Ware & Mabe, 2015). Stoga se može reći da objavljivanje naučnih studija ima važnu funkciju u pogledu ličnog usavršavanja istraživača.

Publikacije takođe značajno utiču na akademsku karijeru istraživača. Van Norden (Van Noorden, 2014) je primetio da se publikacije često koriste kao merilo za unapređenja, finansiranje i reputaciju institucija. Pored individualnih ili institucionalnih koristi, publikacije doprinose širem napretku znanja i mogu potencijalno dovesti do značajnih društvenih uticaja, uključujući promene politika i tehnološke inovacije (Sutherland et al., 2014). Na ovaj način se može reći da istraživač ispunjava svoju odgovornost da doprinese društvu u kojem živi. Dakle, možemo objasniti važnost akademskog objavljivanja sledećim tačkama:

• Doprinos naučnom znanju čovečanstva.
• Osiguravanje napretka u naučnim, tehnološkim, kulturnim ili društvenim oblastima.
• Rešavanje stvarnih životnih problema naučnim metodama.
• Osiguravanje razvoja individualne akademske karijere.
• Obezbeđivanje društvenog i ekonomskog uticaja.

Ukratko, objavljivanje radova u naučnim časopisima ispunjava mnoge kritične funkcije u akademskom okruženju. U suštini, kao glavni način na koji se naučna otkrića šire, proučavaju i nadograđuju, publikacija u časopisima pruža platformu istraživačima da prikažu i validiraju svoj rad. Objavljeni članci su komunikacija otkrića i smatraju se "intelektualnom valutom" u akademskoj zajednici. Pored toga, publikacije značajno utiču na akademsku karijeru istraživača. Publikacije se često koriste kao merila za unapređenje, finansiranje i reputaciju institucija. Pored individualnih ili institucionalnih koristi, publikacije doprinose napretku znanja i mogu dovesti do društvenih uticaja kao što su promene politika i tehnološke inovacije. Kao rezultat, važnost akademskog objavljivanja može se sažeti kroz tačke kao što su doprinos naučnom znanju, napredak u naučnim, tehnološkim, kulturnim ili društvenim oblastima, rešavanje stvarnih životnih problema naučnim metodama, osiguravanje razvoja individualne akademske karijere i obezbeđivanje društvenog i ekonomskog uticaja.

Objavljivanje u naučnim časopisima ima višestruku i ključnu funkciju u akademskim krugovima. U suštini, publikacija u časopisima je primarni način na koji se naučna otkrića šire, kritikuju i nadograđuju. Prema Bornu (Bourne, 2005), objavljeni članak je sredstvo komunikacije i oblik "intelektualne valute" u akademskoj zajednici. Biti objavljen u recenziranom časopisu daje potvrdu kvaliteta i rigoroznosti, dajući radovima istraživača platformu za izlaganje i validaciju (Ware & Mabe, 2015). Stoga se može reći da objavljivanje naučnih studija ima važnu funkciju u pogledu ličnog usavršavanja istraživača.

Publikacije takođe značajno utiču na akademsku karijeru istraživača. Van Norden (Van Noorden, 2014) je primetio da se publikacije često koriste kao merilo za unapređenja, finansiranje i reputaciju institucija. Pored individualnih ili institucionalnih koristi, publikacije doprinose širem napretku znanja i mogu potencijalno dovesti do značajnih društvenih uticaja, uključujući promene politika i tehnološke inovacije (Sutherland et al., 2014). Na ovaj način se može reći da istraživač ispunjava svoju odgovornost da doprinese društvu u kojem živi. Dakle, možemo objasniti važnost akademskog objavljivanja sledećim tačkama:

• Doprinos naučnom znanju čovečanstva.
• Osiguravanje napretka u naučnim, tehnološkim, kulturnim ili društvenim oblastima.
• Rešavanje stvarnih životnih problema naučnim metodama.
• Osiguravanje razvoja individualne akademske karijere.
• Obezbeđivanje društvenog i ekonomskog uticaja.

Ukratko, objavljivanje radova u naučnim časopisima ispunjava mnoge kritične funkcije u akademskom okruženju. U suštini, kao glavni način na koji se naučna otkrića šire, proučavaju i nadograđuju, publikacija u časopisima pruža platformu istraživačima da prikažu i validiraju svoj rad. Objavljeni članci su komunikacija otkrića i smatraju se "intelektualnom valutom" u akademskoj zajednici. Pored toga, publikacije značajno utiču na akademsku karijeru istraživača. Publikacije se često koriste kao merila za unapređenje, finansiranje i reputaciju institucija. Pored individualnih ili institucionalnih koristi, publikacije doprinose napretku znanja i mogu dovesti do društvenih uticaja kao što su promene politika i tehnološke inovacije. Kao rezultat, važnost akademskog objavljivanja može se sažeti kroz tačke kao što su doprinos naučnom znanju, napredak u naučnim, tehnološkim, kulturnim ili društvenim oblastima, rešavanje stvarnih životnih problema naučnim metodama, osiguravanje razvoja individualne akademske karijere i obezbeđivanje društvenog i ekonomskog uticaja.

Objavljivanje u naučnim časopisima ima višestruku i ključnu funkciju u akademskim krugovima. U suštini, publikacija u časopisima je primarni način na koji se naučna otkrića šire, kritikuju i nadograđuju. Prema Bornu (Bourne, 2005), objavljeni članak je sredstvo komunikacije i oblik "intelektualne valute" u akademskoj zajednici. Biti objavljen u recenziranom časopisu daje potvrdu kvaliteta i rigoroznosti, dajući radovima istraživača platformu za izlaganje i validaciju (Ware & Mabe, 2015). Stoga se može reći da objavljivanje naučnih studija ima važnu funkciju u pogledu ličnog usavršavanja istraživača.

Publikacije takođe značajno utiču na akademsku karijeru istraživača. Van Norden (Van Noorden, 2014) je primetio da se publikacije često koriste kao merilo za unapređenja, finansiranje i reputaciju institucija. Pored individualnih ili institucionalnih koristi, publikacije doprinose širem napretku znanja i mogu potencijalno dovesti do značajnih društvenih uticaja, uključujući promene politika i tehnološke inovacije (Sutherland et al., 2014). Na ovaj način se može reći da istraživač ispunjava svoju odgovornost da doprinese društvu u kojem živi. Dakle, možemo objasniti važnost akademskog objavljivanja sledećim tačkama:

• Doprinos naučnom znanju čovečanstva.
• Osiguravanje napretka u naučnim, tehnološkim, kulturnim ili društvenim oblastima.
• Rešavanje stvarnih životnih problema naučnim metodama.
• Osiguravanje razvoja individualne akademske karijere.
• Obezbeđivanje društvenog i ekonomskog uticaja.

Ukratko, objavljivanje radova u naučnim časopisima ispunjava mnoge kritične funkcije u akademskom okruženju. U suštini, kao glavni način na koji se naučna otkrića šire, proučavaju i nadograđuju, publikacija u časopisima pruža platformu istraživačima da prikažu i validiraju svoj rad. Objavljeni članci su komunikacija otkrića i smatraju se "intelektualnom valutom" u akademskoj zajednici. Pored toga, publikacije značajno utiču na akademsku karijeru istraživača. Publikacije se često koriste kao merila za unapređenje, finansiranje i reputaciju institucija. Pored individualnih ili institucionalnih koristi, publikacije doprinose napretku znanja i mogu dovesti do društvenih uticaja kao što su promene politika i tehnološke inovacije. Kao rezultat, važnost akademskog objavljivanja može se sažeti kroz tačke kao što su doprinos naučnom znanju, napredak u naučnim, tehnološkim, kulturnim ili društvenim oblastima, rešavanje stvarnih životnih problema naučnim metodama, osiguravanje razvoja individualne akademske karijere i obezbeđivanje društvenog i ekonomskog uticaja.

Objavljivanje u naučnim časopisima ima višestruku i ključnu funkciju u akademskim krugovima. U suštini, publikacija u časopisima je primarni način na koji se naučna otkrića šire, kritikuju i nadograđuju. Prema Bornu (Bourne, 2005), objavljeni članak je sredstvo komunikacije i oblik "intelektualne valute" u akademskoj zajednici. Biti objavljen u recenziranom časopisu daje potvrdu kvaliteta i rigoroznosti, dajući radovima istraživača platformu za izlaganje i validaciju (Ware & Mabe, 2015). Stoga se može reći da objavljivanje naučnih studija ima važnu funkciju u pogledu ličnog usavršavanja istraživača.

Publikacije takođe značajno utiču na akademsku karijeru istraživača. Van Norden (Van Noorden, 2014) je primetio da se publikacije često koriste kao merilo za unapređenja, finansiranje i reputaciju institucija. Pored individualnih ili institucionalnih koristi, publikacije doprinose širem napretku znanja i mogu potencijalno dovesti do značajnih društvenih uticaja, uključujući promene politika i tehnološke inovacije (Sutherland et al., 2014). Na ovaj način se može reći da istraživač ispunjava svoju odgovornost da doprinese društvu u kojem živi. Dakle, možemo objasniti važnost akademskog objavljivanja sledećim tačkama:

• Doprinos naučnom znanju čovečanstva.
• Osiguravanje napretka u naučnim, tehnološkim, kulturnim ili društvenim oblastima.
• Rešavanje stvarnih životnih problema naučnim metodama.
• Osiguravanje razvoja individualne akademske karijere.
• Obezbeđivanje društvenog i ekonomskog uticaja.

Ukratko, objavljivanje radova u naučnim časopisima ispunjava mnoge kritične funkcije u akademskom okruženju. U suštini, kao glavni način na koji se naučna otkrića šire, proučavaju i nadograđuju, publikacija u časopisima pruža platformu istraživačima da prikažu i validiraju svoj rad. Objavljeni članci su komunikacija otkrića i smatraju se "intelektualnom valutom" u akademskoj zajednici. Pored toga, publikacije značajno utiču na akademsku karijeru istraživača. Publikacije se često koriste kao merila za unapređenje, finansiranje i reputaciju institucija. Pored individualnih ili institucionalnih koristi, publikacije doprinose napretku znanja i mogu dovesti do društvenih uticaja kao što su promene politika i tehnološke inovacije. Kao rezultat, važnost akademskog objavljivanja može se sažeti kroz tačke kao što su doprinos naučnom znanju, napredak u naučnim, tehnološkim, kulturnim ili društvenim oblastima, rešavanje stvarnih životnih problema naučnim metodama, osiguravanje razvoja individualne akademske karijere i obezbeđivanje društvenog i ekonomskog uticaja.

Prema autoru u (Belcher, 2019), postoje dva nivoa u strukturi akademskog pisanja:  

Makrostruktura: kontura članka/koherentnost

Makrostruktura predstavlja superstrukturu, nadređeni smisao koji prelazi kroz ceo članak kako bi ga organizovao, pri čemu je argument glavni princip organizacije. Imate koherentnu makrostrukturu kada je svaka sekcija, podsekcija i pasus vašeg članka organizovan argumentativno unutar opšteg logičkog okvira.

Mikrostruktura: dijagrami paragrafa i rečenica članaka / kohezija

Mikrostruktura je usmereni značaj koji se gradi na nivou paragrafa i rečenica, pri čemu je jasnoća osnovno načelo organizacije. Imate kohezivnu mikrostrukturu kada je svaka rečenica jasna i gramatički ispravna, logički vodi do sledeće rečenice, i doprinosi paragrafu koji ima unificirajuću koncepciju i skladno je povezan.

Uvodna poglavlja treba da ispune dve osnovne funkcije. To su pružanje neophodnih preliminarnih informacija publici i privlačenje pažnje čitaoca na tekst. Da bi pružili neophodne preliminarne informacije, autori mogu pisati svoje uvode sa pozadinskim informacijama, konceptualnim okvirima ili istorijskim pozadinama. Tip uvoda koji će biti napisan zavisi od preferencija autora i zahteva strukture teksta. Prema Mariju (Murrayu, 2013), iako je „biti zanimljiv“ jedna od poslednjih stvari koje želite da kažete o svom akademskom radu, da biste privukli pažnju publike, morate biti oprezni da se tema na kojoj radite smatra „važnom“ u vašoj oblasti. Takođe, teorije koje su zanimljive negiraju određene pretpostavke svoje publike. Stoga, uvodni deo treba da naglasi važnost i originalnost studije koja menja perspektivu. U tom smislu, Belčer (Belcher, 2019) predlaže da se akademsko pisanje započne privlačnom prvom rečenicom, kao što je upečatljiva anegdota, upečatljiv opis vaše teme, agresivan pregled literature, ozbiljan društveni problem, intrigantna misaona zagonetka ili čvrsta tvrdnja o značaju vaše teme. 

Uvod u temu:

Od identifikacije virusa Zika u Brazilu početkom 2015. godine, virus se brzo proširio Amerikom (Rasmussen et al., 2016).

(Za članak o odnosu između virusa i urođenih mana.)

Početak anegdotom:

Kada sam odrastao u Njujorku, moji roditelji su me vodili na događaj u Invud parku na kome su deca poput mene mogla da vide i dodiruju Indijance - pravi američki Indijanci sa perom i tkanom odećom. Ovaj događaj je uvek bio razočaranje (Tompkins, 1986).

(Za članak koji analizira prikaz uloge domorodačkih naroda u istoriji SAD u američkim udžbenicima.)

Kritički početak:

Istoričari su se mnogo više bavili objašnjavanjem pitanja u vezi s tim kako su Afrikanci proizvodili, prevozili i prodavali zarobljenike nego istraživanjem afričkih strategija protiv trgovine robljem (Diouf 2003).

(Za članak o strategijama Gvineja Bisao za otpor trgovini robljem.)

Isticanje značaja teme:

Malo filmova za decu može parirati uspehu Kralja lavova ili kontroverzi koja ga okružuje otkako je prvi put komercijalno prikazan 1994 (Martin-Rodriguez, 2000).

(Za članak o imigraciji Latinoamerikanaca u Sjedinjene Države kao uznemirujućoj pozadini Diznijevog filma.)

Istorijski osvrt:

Tokom 1970-ih i 1980-ih, glavna zabrinutost zbog negativnih efekata koncentrisanog urbanog siromaštva i otpora prigradskih naselja prema zadiranju u javno stanovanje, američko Ministarstvo za stanovanje i urbani razvoj (HUD) usporilo je izgradnju novih velikih javnih stambenih projekata i povećalo korišćenje sertifikata i vaučera iz Odeljka 8 za subvencionisanje domaćinstava sa niskim primanjima na privatnom tržištu iznajmljivanja (Marr, 2005). 

(Za članak o taktikama koje su radnici u zajednici koristili da pomognu porodicama sa niskim primanjima da dobiju stambeni prostor kada su stanodavci bili sumnjičavi prema vaučerima iz Odeljka 8.)

Argumentativno otvaranje:

Građansko vaspitanje je važno (Bler 2003).

(Za članak koji tvrdi da je građansko obrazovanje od suštinskog značaja za funkcionalnu demokratiju.)

Uvodi imaju dvojaku ulogu: pružaju čitaocima osnovne pozadinske informacije i cilj im je da privuku njihovu pažnju. Prvo se postiže navođenjem pozadinskih detalja, konceptualnih okvira ili istorijskih konteksta. Izbor stila uvoda zavisi od preferencija autora i strukturnih zahteva teksta. Da bi efikasno privukli pažnju čitalaca, naglašava se važnost i originalnost teme. Na primer, možete započeti sa angažujućom prvim rečenicom poput anegdote, pregleda literature, provokativnim pitanjem ili tvrdnjom koja naglašava važnost teme.

Uvodna poglavlja treba da ispune dve osnovne funkcije. To su pružanje neophodnih preliminarnih informacija publici i privlačenje pažnje čitaoca na tekst. Da bi pružili neophodne preliminarne informacije, autori mogu pisati svoje uvode sa pozadinskim informacijama, konceptualnim okvirima ili istorijskim pozadinama. Tip uvoda koji će biti napisan zavisi od preferencija autora i zahteva strukture teksta. Prema Mariju (Murrayu, 2013), iako je „biti zanimljiv“ jedna od poslednjih stvari koje želite da kažete o svom akademskom radu, da biste privukli pažnju publike, morate biti oprezni da se tema na kojoj radite smatra „važnom“ u vašoj oblasti. Takođe, teorije koje su zanimljive negiraju određene pretpostavke svoje publike. Stoga, uvodni deo treba da naglasi važnost i originalnost studije koja menja perspektivu. U tom smislu, Belčer (Belcher, 2019) predlaže da se akademsko pisanje započne privlačnom prvom rečenicom, kao što je upečatljiva anegdota, upečatljiv opis vaše teme, agresivan pregled literature, ozbiljan društveni problem, intrigantna misaona zagonetka ili čvrsta tvrdnja o značaju vaše teme. 

Uvod u temu:

Od identifikacije virusa Zika u Brazilu početkom 2015. godine, virus se brzo proširio Amerikom (Rasmussen et al., 2016).

(Za članak o odnosu između virusa i urođenih mana.)

Početak anegdotom:

Kada sam odrastao u Njujorku, moji roditelji su me vodili na događaj u Invud parku na kome su deca poput mene mogla da vide i dodiruju Indijance - pravi američki Indijanci sa perom i tkanom odećom. Ovaj događaj je uvek bio razočaranje (Tompkins, 1986).

(Za članak koji analizira prikaz uloge domorodačkih naroda u istoriji SAD u američkim udžbenicima.)

Kritički početak:

Istoričari su se mnogo više bavili objašnjavanjem pitanja u vezi s tim kako su Afrikanci proizvodili, prevozili i prodavali zarobljenike nego istraživanjem afričkih strategija protiv trgovine robljem (Diouf 2003).

(Za članak o strategijama Gvineja Bisao za otpor trgovini robljem.)

Isticanje značaja teme:

Malo filmova za decu može parirati uspehu Kralja lavova ili kontroverzi koja ga okružuje otkako je prvi put komercijalno prikazan 1994 (Martin-Rodriguez, 2000).

(Za članak o imigraciji Latinoamerikanaca u Sjedinjene Države kao uznemirujućoj pozadini Diznijevog filma.)

Istorijski osvrt:

Tokom 1970-ih i 1980-ih, glavna zabrinutost zbog negativnih efekata koncentrisanog urbanog siromaštva i otpora prigradskih naselja prema zadiranju u javno stanovanje, američko Ministarstvo za stanovanje i urbani razvoj (HUD) usporilo je izgradnju novih velikih javnih stambenih projekata i povećalo korišćenje sertifikata i vaučera iz Odeljka 8 za subvencionisanje domaćinstava sa niskim primanjima na privatnom tržištu iznajmljivanja (Marr, 2005). 

(Za članak o taktikama koje su radnici u zajednici koristili da pomognu porodicama sa niskim primanjima da dobiju stambeni prostor kada su stanodavci bili sumnjičavi prema vaučerima iz Odeljka 8.)

Argumentativno otvaranje:

Građansko vaspitanje je važno (Bler 2003).

(Za članak koji tvrdi da je građansko obrazovanje od suštinskog značaja za funkcionalnu demokratiju.)

Uvodi imaju dvojaku ulogu: pružaju čitaocima osnovne pozadinske informacije i cilj im je da privuku njihovu pažnju. Prvo se postiže navođenjem pozadinskih detalja, konceptualnih okvira ili istorijskih konteksta. Izbor stila uvoda zavisi od preferencija autora i strukturnih zahteva teksta. Da bi efikasno privukli pažnju čitalaca, naglašava se važnost i originalnost teme. Na primer, možete započeti sa angažujućom prvim rečenicom poput anegdote, pregleda literature, provokativnim pitanjem ili tvrdnjom koja naglašava važnost teme.