1.2. Saveti za autore u procesu pisanja naučnog rada

Razumevanje ciljne publike je ključno u naučnom pisanju. Kada znate ko će čitati vaš rad možete prilagoditi jezik, dubinu i fokus istraživanja. Istraživači često zanemaruju ovaj aspekt, ali pisanje rada koji je dobro usmeren prema određenoj publici poboljšava razumevanje i uticajnost samog rada (Hyland, 2018). Stoga, kako će autor pisati direktno zavisi od toga za koga piše. Kao autor, uvek treba da se setite svoje publike jer cilj akademske publikacije je da obrazuje i ubedi inteligentne čitaoce (Lipson, 2005). Iz ove perspektive, treba da pružite dovoljno informacija kako biste edukovali svoju publiku o vašoj specifičnoj temi i pružili dovoljno dokaza da ste sproveli ispravan istraživački proces, koristili odgovarajuću metodologiju, izvukli originalne nalaze i rezultate koji doprinose literaturi i dali korisne predloge ciljnoj publici i novim istraživačima. Ova dva elementa možemo objasniti na sledeći način:

Pružanje dovoljno informacija vašoj publici: Kada pišete naučni rad o specifičnoj temi, treba da date informacije o vašoj temi, glavnim konceptima vezanim za nju i, po potrebi, istorijskoj pozadini. U ovoj tački, ako pružite previše informacija da biste edukovali svoju publiku, to može produžiti proces pisanja. Ovo može otežati pisanje u okviru određenog broja reči kako bi se uklopili u zahteve ciljanog časopisa. Takođe, previše informacija može biti shvaćeno kao potcenjivanje vaše publike. Na primer, ako ste sproveli eksperiment o efektima korišćenja strategija pisanja u nastavi pisanja na nivou osnovnih studija, kakav bi bio odgovarajući uvod?

• Tip 1: Šta je jezik? à Definicije jezičkih veština à Pisanje kao jezička veština à Kako je pisanje izmišljeno? à Važnost pisanja za razvoj civilizacije à Veza između obrazovanja i pisanja à Šta podrazumeva učenje o pisanju? à Problemi sa pisanjem u obrazovanju à Korišćenje strategija za rešavanje problema u obrazovanju à Definicije strategija pisanja à Tipovi strategija pisanja à Povezane studije à Definisanje praznine u literaturi à Važnost studije à Ciljevi i istraživačka pitanja.
• Tip 2: Kompleksnost procesa pisanja à Glavni problemi pri pisanju kod studijske grupe à Strategije pisanja kao rešenje problema sa pisanjem à Definicija strategija pisanja à Tipovi strategija pisanja à Povezane studije à Definisanje praznine u literaturi à Važnost studije à Ciljevi i istraživačka pitanja.
• Tip 3: Tipovi strategija pisanja à Povezane studije à Važnost studije à Ciljevi i istraživačka pitanja.

Kao što možete videti, Tip 1 sadrži previše informacija, a njegov teorijski okvir je širi nego što je potrebno. Ako autor napiše toliku količinu informacija u svom radu, to može biti ometajuće i dosadno za publiku. Na primer, u ovom slučaju čitaoci žele da vide da li su strategije pisanja bile uspešne kod radova studenata osnovnih studija, pa su informacije poput definicija jezika i jezičkih veština beskorisne i ometajuće. S druge strane, premalo informacija takođe nije korisno. U Tipu 3, nema opisa strategija pisanja, informacija o veštinama/problema pisanja studijske grupe i definisanja praznine u literaturi. Stoga, kao autor, treba da pružite informacije o glavnim konceptima u vašem radu, nacrtate teorijski okvir i definišete prazninu u literaturi koju vaša studija popunjava. Iz tog razloga, Tip 2 deluje bolje za ovu vrstu studije.

Ubedite svoju publiku: Kao informativni tekstovi, akademske studije imaju argumentativne i ubedljive karakteristike. Zbog toga vaše akademske studije treba da dokazuju vaš argument i da ubede publiku da je istraživanje kvalifikovano kako se očekuje, kao i da vaši nalazi i rezultati imaju smisla. U skladu sa tim ciljem, evo nekoliko saveta:

• Da biste ubedili svoju publiku o doprinosu vaše studije literaturi, definišite prazninu u literaturi koju vaša studija popunjava.
• Jasno objasnite svoj cilj i istraživačka pitanja. Zatim formirajte deo sa rezultatima u skladu sa tim. Nejasnoće u ovim elementima mogu zbuniti vašu publiku.
• Detaljno objasnite zašto ste izabrali metodu i način istraživanja koji ste koristili. Na ovaj način, vaši čitaoci će moći da vide kojim putem je vaša studija išla i kako je generisala originalne podatke.
• Objasnite kako ste prikupili i analizirali podatke. Važno je da ubedite svoju publiku da ste sproveli validan proces prikupljanja i analize podataka u skladu sa ciljem i metodom koju ste izabrali.
• Da biste pokazali svojoj publici da ste predstavili pouzdane podatke, treba da ih objasnite na način koji je u skladu sa metodologijom studije. Ako pišete kvantitativni istraživački rad, objasnite validnost i pouzdanost vaših podataka; ako je kvalitativni, objasnite verodostojnost vaših podataka; a ako je istraživanje mešovite metode, objasnite sve aspekte validnosti, pouzdanosti i verodostojnosti u vašem metodološkom delu.
• Da biste ubedili čitaoce da tokom vaše naučne studije nije bilo etičkih prekršaja, to treba da objasnite u delu sa metodologijom, pod naslovom etika kako i naglasite da ste dobili dozvole od ovlašćenih institucija, da su etički postupci sprovedeni u eksperimentima sa ljudima ili drugim živim bićima, da su dobijene usmene i pisane saglasnosti učesnika i da ste obezbedili poverljivost profila učesnika.
• Ako želite da vaši čitaoci razumeju vaše nalaze na sistematičan način, organizujte deo sa rezultatima u skladu sa pitanjima postavljenim na početku istraživanja.
• Da biste ubedili čitaoce da su vaši nalazi originalni i doprinose literaturi, uporedite nalaze vaše studije sa nalazima prethodnih istraživanja u literaturi u delu diskusije. Na ovaj način, posebno otkrivanje rezultata koji se razlikuju od prethodnih studija u diskusionom delu, ubediće vaše čitaoce u originalnost vaše studije.

Razumevanje ciljne publike je od suštinskog značaja u naučnom pisanju. Prilagođavanje jezika, dubine i fokusa istraživanja namenjenoj čitalačkoj publici poboljšava razumevanje i uticaj. Zanemarivanje ovog aspekta može rezultirati gubitkom angažovanosti i smanjenom efikasnošću. Za autore je ključno da zapamte svoju publiku, težeći da ih efikasno obrazuju i ubede. Ključno je pružanje adekvatnih informacija uz izbegavanje preopterećenja publike. Balans leži u Tipu 2, koji nudi dovoljno detalja bez preteranog iscrpljivanja. Osim toga, akademske studije treba da poseduju ubedljive karakteristike, potkrepljujući argumente i nalaze dokazujući njihov doprinos literaturi. Jasno izražavanje ciljeva, istraživačkih pitanja, metodologije, prikupljanja i analize podataka ključno je za stvaranje poverenja i kredibiliteta. Takođe, etičkim načelima i organizovanjm rezultata u skladu sa istraživačkim pitanjima pomaže u sistematizovanom razumevanju i pojačava ubedljivost prikazane studije. Naposletku, efikasno naučno pisanje ne samo da širi znanje, već i ubedljivo deluje i utiče na svoju publiku, time unapređujući naučnu raspravu i doprinoseći široj naučnoj zajednici.

Publikovanje naučnih istraživanja je dugoročna obaveza. Autori bi trebalo da postave ostvarive ciljeve i rokove kako bi efikasno upravljali procesom. Od prikupljanja podataka do konačne predaje, postavljanje realističnog vremenskog plana sprečava nepotrebni stres i poboljšava kvalitet rada (Boice, 2000). Jedan od najvažnijih elemenata uspešnog rada je pravilno planiranje i delovanje u skladu sa tim planom. Evo primera plana pisanja članka u trajanju od 12 nedelja (Belcher, 2019). Možete kreirati svoj vremenski plan u skladu sa svojim ciljevima i rokovima za kademsko istraživanje.

Utvrđivanje realnih ciljeva i vremenskih okvira je važna faza u procesu objavljivanja naučnih istraživanja. Da biste efikasno upravljali procesom od prikupljanja podataka do konačne prezentacije, neophodno je postaviti ostvarive ciljeve i vremenske okvire. Jedan od najvažnijih elemenata uspešnog rada je pravilno planiranje i delovanje u skladu s tim planom. Pravilno planiranje podstiče stvaranje ličnog vremenskog plana zasnovanog na ciljevima istraživanja i zadatim rokovima.

Dva uma često su bolja od jednog, posebno u akademskom istraživanju. Saradnja može rezultirati bogatijim skupovima podataka, različitim perspektivama i temeljnijom analizom nalaza (Katz & Martin, 1997). Iz tog razloga, smatra se vrednim da istraživači konstruišu i nastave svoja istraživanja kolaborativnim pristupom. Recenzije od strane kolega su neprocenjivi deo ovog kolaborativnog duha. One pružaju konstruktivnu kritiku koja bi mogla značajno unaprediti kvalitet rada (Lee et al., 2013). Ove kritike će voditi istraživače kako u njihovim trenutnim istraživanjima, tako i u budućim studijama. Na ovaj način, istraživači će biti u mogućnosti da uključe iskustva različitih istraživača u svoja istraživanja. Prema literaturi, postoje dva tipa stilova timskog rada, a to su saradnja i kooperacija. U kooperativnom radu, raspodela zadataka se vrši prema principu individualne specijalizacije u zadacima ili podzadacima. Ovde se zadaci raspoređuju na početku rada, i svako pojedinac obavlja deo koji je njegova/njena odgovornost, a na kraju procesa svi delovi se spajaju. Nasuprot tome, u kolaborativnom radu, svaki pojedinac zajedno obavlja sve poslove od početka do kraja rada. Autori u (Beau et.al., 2010) objašnjavaju kolaborativni i kooperativni rad kao:

Tabela 2 objašnjava razlike između saradnje i kooperacije. Saradnja se bazira na veštinama poput zrelosti, iskustva, autonomije i samokontrole, dok se kooperacija bazira na veštinama poput mentorstva/nadzora, piramidalne hijerarhije i kontrole vrhovnog menadžmenta. Načini učešća su individualni i kolektivni, dobrovoljni/spontani za saradnju, gde je podela zadataka i podzadataka obavezna/obavezna za kooperaciju, i ispunjenje zadataka se odnosi na istraživanje, kreiranje, komunikaciju i pružanje globalne odgovornosti i podrške kolega u saradnji, dok je proces kooperacije proces specijalizacije, i uključuje odgovornost za individualni zadatak. Domenu saradnje čini sinergija između interakcije, kognitivnih i kolektivnih aspekata, dok domen kooperacije uključuje učenje veština saradnje i transfer znanja i informacija. Kako biste obezbedili dobro i efikasno okruženje za timski rad, pre nego što započnete timski rad, odaberite način kako ćete sarađivati: kolaborativno ili kooperativno. Ako odaberete da kolaborativni način, budite sigurni da svako učestvuje u svim fazama procesa, jer u kolaboraciji svako treba da preuzme odgovornost u svim procesima, i mogu doprineti svim fazama studije svojim radnim stilovima i kreativnošću. Ako odaberete da kooperativni način saradnje, budite sigurni da su zadaci raspodeljeni od početka, i da svako preuzima odgovornost za svoje delove zadatka. U ovakvom radu, kako biste izbegli složenost i konfuziju, trebalo bi stvoriti hijerarhijsku strukturu. Na ovaj način se može obezbediti usklađenost u radnom stilu i jednoznačnost u pisanim proizvodima.

Upravljanje podacima je ključno za održavanje integriteta istraživačkog procesa. Autori treba da ulože trud u detaljno organizovanje podataka i precizno referenciranje izvora. Dobre prakse u upravljanju podacima doprinose kredibilnosti vašeg rada i čine ga reproduktivnim za buduća istraživanja (Tenopir et al., 2011). Osim upotrebe u vašem istraživanju, upravljanje podacima i resursima ima dva različita aspekta.

• Jedan od njih je kako deliti ove podatke i rešavati pitanja autorskih prava. Ako ste finansirani od institucije, objavljivanje ili ponovno korišćenje podataka može biti ograničeno. Takođe, mogu postojati nesuglasice među kolegama, pa bi ova pitanja trebalo rešiti pre početka istraživanja.
• Drugi aspekt upravljanja podacima i resursima se odnosi na način na koji ih čuvati. Ovaj aspekt takođe predstavlja etičko pitanje jer je čuvanje osetljivih podataka i obezbeđivanje njihove poverljivosti veoma važno za istraživanja i pouzdanost istraživača.

Drugim rečima, upravljanje podacima je od vitalnog značaja za očuvanje integriteta istraživačkog procesa. Organizovanje podataka na uredan način i precizno referenciranje izvora povećava pouzdanost studije i osigurava njenu reproduktivnost za buduća istraživanja. Dok upravljanje podacima uključuje pitanja deljenja i autorskih prava, takođe se bavi etičkim pitanjima kao što su čuvanje i zaštita privatnosti podataka.

Održavanje etičkih standarda je neophodno u naučnom pisanju. To uključuje transparentno izveštavanje o metodama i rezultatima, davanje zasluga putem citata, i dobijanje neophodnih dozvola za autorski materijal (Resnik, 2015). Etičke povrede, koje su trenutno jedan od najproblematičnijih problema za naučnu zajednicu, ne samo da štete sprovedenim studijama, već i značajno narušavaju kredibilitet i stoga karijeru istraživača koji sprovodi studiju. U tom smislu, pridržavanje etičkih principa u naučnom istraživanju je važno pitanje na koje istraživači treba pažljivo da obrate pažnju.

U etici naučnog istraživanja, istraživači moraju da se pridržavaju niza važnih etičkih standarda. Pridržavanje etičkih standarda poboljšava kredibilitet istraživača, unapređuje kvalitet njihovih istraživanja, održava integritet naučne zajednice, i na kraju pruža pouzdane informacije društvu. Evo nekoliko ključnih tačaka na koje treba obratiti pažnju:

• Transparentnost i tačnost: Neophodno je transparentno izveštavati o metodama i nalazima istraživanja i tačno ih prikazivati. Manipulacija podacima treba da se izbegava, a rezultate treba realno prikazati.
• Autorsko pravo i citiranje: Prilikom citiranja treba dati odgovarajuće zasluge citiranim autorima. Treba obezbediti i dozvole potrebne za korišćenje autorski zaštićenih materijala.
• Eksperimenti sa ljudima i životinjama: Etički standardi moraju se poštovati u eksperimentima sprovedenim na ljudima ili životinjama. To uključuje dobijanje pisanog pristanka od učesnika.
• Upravljanje podacima: Važno je upravljati podacima na uredan i siguran način. Poverljivost osetljivih podataka treba održavati, a oni treba da budu dostupni kada je potrebno.
• Sukob interesa: Istraživači treba jasno da otkriju sve sukobe interesa vezane za njihova istraživanja i preduzmu mere kako bi minimizirali uticaj ovih sukoba na rezultate.
• Plagijarizam: Treba pokazati poštovanje prema idejama i delima drugih istraživača i izbegavati oblike plagijarizma kao što je kopiranje tuđih radova.

Pomenuti etički standardi mogu se dobiti iz različitih izvora, a ovi principi su opšteprihvaćene prakse u naučnoj zajednici. Pobrojani etički standardi se generalno smatraju principima etike naučnog istraživanja i često se uključuju u etička pravila različitih istraživačkih institucija, univerziteta i naučno-izdavačkih organizacija. Pored toga, ovi principi mogu biti detaljno opisani u naučnim publikacijama, smernicama za pisanje naučnog rada i etičkim kodeksima. Na primer, organizacije poput Američkog psihološkog udruženja (APA) i Nacionalnih instituta za zdravlje (NIH) pružaju smernice i pravila o etici naučnog istraživanja. Osim toga, pravila objavljivanja naučnih časopisa često uključuju ove etičke principe, i autori su obavezni da ih slede.