1.9. Uvod rada

"Navođenje (izjava) problema" je ključna komponenta uvoda. Ukratko opisuje istraživačku prazninu ili problem koji vaše istraživanje ima za cilj da adresira. Dobro artikulisana izjava problema pruža čitaocu jasno razumevanje onoga što studija pokušava da reši i pruža okvir za postavljanje istraživačkih ciljeva i pitanja (Creswell & Creswell, 2017). Važno je osigurati da problem nije ni previše širok ni previše uski; oba ekstrema mogu učiniti studiju manje uticajnom (Ellis & Levy, 2008).

Evo primera izjave problema iz studije “Driscoll, D. L. (2011). Connected, Disconnected, or Uncertain: Student Attitudes about Future Writing Contexts and Perceptions of Transfer from First Year Writing to the Disciplines. Across the Disciplines, 8(2).":

Ovaj članak počinje pružanjem pregleda relevantnih istraživanja u vezi sa prenošenjem znanja pisanja, teorijama prenosa i pitanjima vezanim za motivaciju i percipiranu vrednost kursa. Dalje, članak govori o metodi istraživanja i kontekstu studije. Nakon rezultata studije sledi diskusija o nalazima. Članak se završava predstavljanjem nastavnih strategija i tehnika kako bi se olakšao prenos znanja o pisanju kako u FIC tako iu kontekstu disciplinskog pisanja. Kao što će ova studija pokazati, stavovi koje učenici nose sa sobom o pisanju utiču na njihovu percepciju o prenosivosti znanja pisanja; pošto znamo da je prenos učenja „aktivan“ proces, ovi stavovi mogu biti štetni za njihovu sposobnost da uče i efikasno koriste prethodno znanje o pisanju u disciplinskim kursevima (Driscoll, 2011, str. 2).

Dokazi o složenosti prenošenja znanja o pisanju u FIC-u i u svim disciplinama su evidentni u radu koji su uradili Herrington (1984), McCarthi (1987), Valvoord i McCarthi (1990), Beaufort (2007), Bergman i Zepernik (2007) i Vordl (2007). Skoro sva istraživanja o prenosu pisanja ukazuju na to da ako učenici ne uspeju da prepoznaju slične karakteristike u različitim kontekstima pisanja i zadacima, onda će prenos veština pisanja najverovatnije biti neuspešan. Iako su studenti često podučavani procesima pisanja i veštinama koje bi im pomogle tokom njihove obrazovne karijere, ove studije pokazuju da često nisu u stanju da se oslanjaju na to znanje i umesto toga svaku situaciju doživljavaju kao potpuno novu i stranu. U svom kvalitativnom ispitivanju pisanja na dva kursa hemije na fakultetu, Herington (Herington, 1984) je otkrila da studenti veruju da su zadaci pisanja i potrebne veštine u svakom predmetu veoma različiti uprkos mnogim sličnostima koje je Heringtonova pronašla između zadataka (str. 331). Herington takođe otkriva da svaki kurs predstavlja jedinstvenu situaciju učenja u kojoj studenti treba da nauče kako da prilagode svoje prethodno znanje da bi bili uspešni (Driscoll, 2011, str. 2).

Kao što možete videti iz gornjeg primera, nakon postavljanja osnovnih okriva i objašnjenja glavnih koncepata, Driskol (Driscoll, 2011) u uvodnom delu kreira poseban podnaslov pod nazivom Students' Difficulty with Transfer Across the Disciplines. U ovom članku autor pokušava je da istraži veze između teorija studentskih stavova i motivacije sa teorijama prenošenja kako bi istražila njihov odnos. Dakle, pokušala je da razjasni šta je uradila do sada i da se pozabavi prazninom koju je studija popunila objašnjavajući trenutne probleme studenata sa prenosom pisanja prema glavnim studijama književnosti.

Tabela ispod prikazuje kako organizovati strukturu uvodnog pasusa prema temama "opšte teme", "šta je literatura otkrila", "nedostajući aspekti ili neodgovorena pitanja", "cilj studije" i "pristup studije". Strukturiranjem informacija na ovaj način, razjašnjava se svrha, nalazi, praznine i ciljevi studije unutar šireg konteksta istraživanja o vršnjačkom nasilju, roditeljstvu i kulturnim uticajima.

Ukratko, prilikom iznošenja problema važno je obratiti pažnju na to koliko široko ili usko područje uticaja istraživanja obuhvata. Na primer, informacije i teorije prikupljene iz postojeće literature mogu formirati okvir istraživanja. Istraživanje može otkriti kompleksnost problema, a ova tvrdnja može se oslanjati na podatke prikupljene iz drugih studija. Studija doprinosi ovom jazu u literaturi tako što ima za cilj da istraži odnos između varijabli koje su predmet istraživanja.

Isticanje značaja istraživanja omogućava da ubedljivo argumentujete zašto je vaše istraživanje važno. Ono objašnjava kako istraživanje doprinosi postojećoj literaturi, popunjava prazninu u istraživanju ili rešava praktičan problem. Ova faza čitaocu objašnjava zašto bi trebalo da pročita vaš rad i u kojim aspektima se ističe u odnosu na druge radove. Značaj studije treba razmatrati kako na teorijskom nivou, doprinoseći akademskoj raspravi, tako i na praktičnom nivou, utičući na politiku ili primenjene aspekte (Rossig & Prätsch, 2005; Creswell & Creswell, 2017). Postavljanje pravih pitanja ključno je za dobijanje naučnih i konzistentnih odgovora. Važno je podržati svoje tvrdnje postojećom literaturom kako biste izgradili kredibilitet i pozicionirali svoj rad unutar šire naučne debate (Hart, 1998).

Pažljivo osmišljen uvod postavlja osnovu za ubedljiv i akademski orijentisan rad. Jasnim iznošenjem problema i naglašavanjem značaja vašeg istraživanja, možete privući širu publiku, postaći uticajnije diskusije i efikasno doprineti vašoj oblasti istraživanja. Evo primera pasusa o Značaju Studije iz rada “Driscoll, D. L. (2011). Connected, Disconnected, or Uncertain: Student Attitudes about Future Writing Contexts and Perceptions of Transfer from First Year Writing to the Disciplines. Across the Disciplines, 8(2).":

Transfer nije samo pitanje za nastavnike prve godine (FYC); fakulteti specijalizovanih disciplina zavise od prenosa znanja o pisanju. U stvari, univerziteti imaju institucionalnu pretpostavku da se znanje, veštine i tehnike stečene u FYC mogu preneti na druge kontekste - disciplinske, građanske, lične i profesionalne. FYC se shvata kao sredstvo kojim se studentima pruža funkcionalna pismenost u akademskoj prozi; bez uspešnog prenosa, nastavnici specijalizovanih disciplina mogu biti primorani da provode vreme podučavajući osnovne strategije pisanja umesto naprednih veština pisanja za disciplinu ili drugog kursnog sadržaja (Driscoll, 2011).

Kao što se može videti u ovom primeru, Driskol je objasnila važnost prenošenja veština prema  

• njihovom uticaju na učenje,
• važnosti za fyc,
• različitim aspektima i kontekstima prenosa,
• i šta bi se desilo da nema uspešnog prenosa.

Značaj istraživanja je od suštinskog značaja za opravdavanje važnosti istraživačkih napora. Opisuje kako vaš rad doprinosi postojećoj nauci, adresira praznine u istraživanju ili rešava praktičan problem. Kontekstualizacijom vašeg rada unutar šire akademske diskusije i realnih primena, pružate čitaocima ubedljive razloge da se angažuju sa vašim radom. Driskol (Driscoll, 2011) to ilustruje ističući centralnost veština prenosa pisanja preko disciplina, istakavši njen važan ulogu u akademskoj pismenosti i potencijalne posledice neefikasnog prenosa na obrazovne ishode.