Tematska analiza je oblik kvalitativne analize podataka koji ima za cilj generisanje značenja traženjem različitih tema ili obrazaca unutar skupa podataka (Braun & Clarke, 2006). Ova metoda je svestrana, pogodna za različite discipline i različita istraživačka pitanja. Često se koristi u psihologiji, istraživanju zdravlja, društvenim naukama i humanističkim naukama. Cilj je organizovati i razumeti složene skupove podataka, interpretirati ili pružiti detaljno objašnjenje fenomena. Njena važnost leži u otkrivanju nijansiranog razumevanja podataka od strane istraživača i često pruža detaljan uvid u iskustva ili razumevanja učesnika. Tabela 13 ima za cilj da ponudi uporedni prikaz koraka koji su tipično uključeni u tematsku analizu prema ovim autorima.
Tabela 13 pruža uporedni pregled koraka koji su obično uključeni u tematsku analizu. Postoje određene sličnosti i razlike između koraka koje su predložili Braun i Klark u (Braun & Clarke, 2006) i Kresvel u (Creswell, 2017). U fazi pripreme podataka, oba pristupa se fokusiraju na proces prikupljanja i organizacije podataka. U fazi početnog čitanja, pristup Brauna i Klarka preporučuje ponovljeno čitanje podataka, dok se Kresvelov pristup fokusira na brzo prepoznavanje ključnih ideja. U procesu kodiranja, oba pristupa uključuju kreiranje početnih kodova, ali način na koji se ovaj proces sprovodi može se razlikovati između pristupa. U fazama identifikacije i pregleda tema, oba pristupa uključuju identifikaciju i razvoj tema, ali se detalji i fokus procesa mogu razlikovati. Na kraju, u fazi pisanja izveštaja, oba pristupa uključuju izražavanje tematske analize u pisanju.
