Analiza diskursa (ili kritička analiza diskursa) je istraživačka metoda za proučavanje pisanog ili govornog jezika u odnosu na društveni kontekst u kom se koristi. Ispituje se kako jezik funkcioniše i kako se značenje stvara u različitim društvenim kontekstima da bi se razumelo kako se jezik koristi u realnim životnim situacijama, a ne da bi se razumeo sam jezik kao sistem. Dakle, fokus se stavlja na svrhe i efekte različitih tipova jezika, na kulturna pravila i konvencije u komunikaciji, na to kako se saopštavaju verovanja i pretpostavke i kakva je veza između upotrebe jezika i njegovog društvenog, političkog i istorijskog konteksta.
Analiza diskursa se može primeniti na bilo koji oblik pisanog ili usmenog jezika, ali i na neverbalne aspekte komunikacije, kao što su ton ili gestikulacija, jer je diskurs kompletan sistem pomoću kog ljudi komuniciraju; on je najšira interpretacija onoga što nazivamo „jezik“. Obuhvata i pisanu, i verbalnu, i neverbalnu komunikaciju, kao i šire društvene koncepte koji određuju značenje jezika i načine na koje se on menja. Na primer, do novih otkrića se može doći ako se sagleda kako neki ljudi koriste određenu reč ili termine određenog lokalnog dijalekta. Na ovaj način se može otkriti njihovo vaspitanje i životna istorija ili uticaji drugih ljudi i kulture radnog mesta.
Takođe, može biti zanimljivo posmatrati neverbalnu komunikaciju, jer izrazi lica i pokreti ruku čine važan deo konteksta onoga o čemu ljudi govore. Ali jezik je takođe dinamičan deo kulture, a značenje termina se menja tokom vremena. Način na koji razumemo određene termine govori nam mnogo ne samo o vremenu u kome živimo ili ljudima koji koriste te termine već i o grupama koje imaju moć da menjaju diskurs.
Jezik je više od neutralnog načina komunikacije; on je duboko povezan sa postupcima i ličnim identitetom, pa čak može da oblikuje način na koji razmišljamo i razumemo svet (Lucke, 1996, str. 12). Ko smo, šta radimo i naša verovanja oblikuje jezik koji koristimo. To jezik čini veoma bogatim poljem za analizu. Analizom različitih tipova diskursa kao što su knjige, novine, brošure, reklame, internet stranice, objave i komentari na društvenim mrežama, intervjui i razgovori, istraživači pokušavaju da razumeju društvene grupe i način na koji one komuniciraju.
Analiza diskursa se fokusira na društvene aspekte komunikacije. Nastoji da otkrije kako ljudi koriste jezik za postizanje određenih ciljeva (npr. rešavanje sukoba, izgradnju poverenja, stvaranje sumnje). Dakle, fokusira se na veće delove jezika, na čitave razgovore, tekstove ili zbirke tekstova na interpretativan način, a tumačenje nastaje na osnovu sadržaja materijala i poznavanja konteksta.
Van Dijk (Van Dijk, 2001) navodi da je primarni cilj kritičke analize diskursa da se prouči „način na koji se stvara, reprodukuje i suzbija zloupotreba društvene moći, dominacija i nejednakost pomoću teksta i razgovora u društvenom i političkom kontekstu“. Analitičari koji koriste kritički diskurs nastoje da razumeju, razotkriju i odupru se društvenoj nejednakosti baveći se društvenim problemima (Fairclough & Wodak, 1977, str. 271), ali predmeti istraživanja ne moraju nužno biti povezani sa negativnim ili izuzetno ozbiljnim društvenim ili političkim dešavanjima, tj. termin „kritičan“ ne treba mešati sa „negativan“ (Wodak, 2014, str. 302). Analiza diskursa podrazumeva četiri različita koraka:
