Sticanje sveobuhvatnog i ažurnog znanja o predmetnoj oblasti je početni korak u akademskom istraživanju. Ovo se obično postiže obimnim pregledom literature, što uključuje kritičku procenu prethodnih nalaza istraživanja kako bi se izabrala najbolja metodologija za proučavanje predmeta. Za istraživače je od suštinskog značaja da predstave detaljan pregled literature u različitim fazama, kao što su prijave za bespovratna namenska sredstva ili tokom podnošenja podnesaka etičkom odboru, kako bi se podvukao značaj teme istraživanja (Randles & Finnegan, 2023). Stoga je pažljiv i sveobuhvatan sistematski pregled literature od suštinskog značaja za unapređenje naučnog znanja i razvoj.
Sistematski pregledi pružaju duboko razumevanje oblasti studija i postojećeg istraživanja, nudeći značajne prednosti u svim naučnim disciplinama jer poboljšavaju procese donošenja odluka zasnovanih na dokazima (Bellibaş & Gümüş, 2018). Takođe, omogućavaju istraživačima da budu u toku sa napretkom u svojim oblastima, što im pomaže da uoče propuste u istraživanju i potrebu za zaključcima koji su potkrepljeni dokazima. Shodno tome, sistematski pregled literature olakšava evoluciju novih naučnih disciplina, podstiče promene u postojećim i pomaže da istraživači postanu produktivniji.
Sistematski pregledi literature su posebno važni za pouzdano sumiranje nalaza istraživanja i na taj način jačanje veze između sveobuhvatnih rezultata istraživanja i najbolje prakse. Na primer, u zdravstvenim naukama, gde se nova otkrića brzo šire, praktičari na terenu mogu da usmeravaju svoje studije zahvaljujući informacijama dobijenim iz ovih studija (Cook et al., 1997; Liberati et al., 2009). Slično tome, psiholog može pratiti najnovija dešavanja i na taj način sprovoditi terapije u svetlu naučnih procesa. Sistematski pregledi stoga služe kao ključna referenca za profesionalce u različitim oblastima, uključujući inženjerstvo, psihologiju i obrazovanje.
Sistematski pregledi koriste rigoroznu i ponovljivu metodologiju za sintezu rezultata studija koji se bave specifičnim istraživačkim pitanjima (Page et al., 2016) i veoma su efikasni u povećanju pouzdanosti, integriteta i efikasnosti pregleda tako što pružaju diferenciranu procenu koristi i štete (Loke et al., 2007). Pored toga, ovi pregledi su funkcionalni u formulisanju preporuka za kreatore politike i praktičare, popunjavajući praznine u bazi dokaza o praktičnim implikacijama politike koje su od koristi širokoj publici (Bellibas i Gumus, 2018).
Da sumiramo, sistematski pregledi su veoma važni za akademska istraživanja, jer omogućavaju istraživačima da uspešno ugrade nove rezultate i razumeju ono što već postoji. Ove procene ne samo da daju važan doprinos korpusu naučnih saznanja, već praktičarima i kreatorima politike nude i važne sugestije. Međutim, imperativ je da se ovi postupci sprovode pažljivo vodeći računa o validnosti i pouzdanosti. Na kraju, sistematski pregledi literature imaju veliki uticaj na razvoj najboljih praksi i napredak nauke.
