3.1. Planiranje sistematskog pregleda

Definisanje problema koji treba rešiti na jasan, precizan i detaljan način je prvi korak u fazi planiranja. Proces odgovaranja na pitanje ne može biti funkcionalan ako pitanje nije jasno formulisano. S druge strane, jasna definicija istraživačkog pitanja u početnoj fazi ne znači da se pitanje ne može promeniti. U nekim slučajevima, istraživačko pitanje će možda morati biti malo revidirano nakon daljeg čitanja (Gough & Richardson, 2018).

Određivanje teme istraživanja je izazov za istraživača. Prva stvar koju istraživač treba da uradi je da sprovede sistematsko istraživanje na temu od interesa. Utvrđivanje potrebe u oblasti interesovanja tokom početnog skrininga će olakšati određivanje istraživačkog pitanja. Istraživačko pitanje se može formulisati nakon utvrđivanja potrebe na terenu. U dobrom istraživačkom pitanju, neophodno je uključiti uzorak koji će biti predmet istraživanja i nacrt istraživanja.

Okviri kao što su PICO, PICOS i SPIDER mogu se koristiti prilikom određivanja istraživačkog pitanja (Methlei et al., 2014). Svaki od inicijala PICO, koji se često koristi među ovim okvirima, odnosi se na komponentu koju treba uključiti u istraživačko pitanje;

P: Populacija, učesnici, pacijent ili problem

I: Intervencija(e), terapija, lečenje

C: Poređenje, druga intervencija ili tretman, kontrolna grupa

O: Ishodi

Slede primeri istraživačkih pitanja:

• „Koje vrste intervencija za rešavanje problema tuge su pomenute u sistematskim pregledima tokom poslednje dve decenije? Koje su razlike i sličnosti imale intervencije rešavanje problema tuge u smislu efikasnosti?“ (Asgari et al., 2023).
  • „Koje istraživanje o održivosti zapošljavanja za osobe sa intelektualnim invaliditetom je objavljeno na međunarodnom nivou između 2010. i 2020. godine?“ (Taubner et al., 2022).

Ukratko, istraživačko pitanje mora biti definisano jasno, precizno i detaljno i može se menjati usput. Kao prvo, preporučuje se da istraživač sprovede dubinsko istraživanje interesovanja. Navodi se da će ovaj proces olakšati jasnije određivanje istraživačkog pitanja. Nakon utvrđivanja istraživačkog pitanja, naglašava se važnost uključivanja uzorka i istraživačkih nacrta koji će se koristiti u istraživanju. Navodi se da su okviri kao što su PICO, PICOS i SPIDER alati koji se mogu koristiti za određivanje istraživačkog pitanja. Ovi okviri pomažu istraživačima da kreiraju jasnija i strukturiranija pitanja. Na kraju, ističe se da istraživačka pitanja imaju za cilj transformaciju teorijskog znanja u praktične primene.

Vrsta provere koja će se sprovesti zavisi od pitanja na koje treba odgovoriti. Na primer, metodom bibliometrijskog pregleda moguće je odgovoriti na pitanje „Koje istraživanje o održivosti zapošljavanja za osobe sa intelektualnim invaliditetom je objavljeno u inostranstvu u periodu od 2010. do 2020. godine” (Taubner et al., 2022). Sledeća tabela prikazuje tipove pregleda (HSL, 2024). Ispitivanje tipova pregleda omogućava vam da odredite najprikladniji tip pregleda za vaše istraživačko pitanje. Moguće je koristiti dva ili više tipova pregleda za odgovor na neka od pitanja studija (Grant & Booth, 2009). Na primer, prilikom sprovođenja istraživanja o efikasnosti programa intervencije na traumi u poslednjih deset godina, moguće je sistematski analizirati sve studije sprovedene u poslednjih deset godina i potom meta-analizom dobijenih numeričkih podataka izračunati vrednost uticaja. U ovom slučaju, sistematski pregled i metode meta-analize se koriste zajedno. Moguće je sprovesti mešovite preglede nacrta, kao u primeru (Taubner et al., 2022).

U Tabeli 1. nalazi se izvor koji je namenjen istraživačima, a upoređuje svrhe, približno vreme završetka i strategije pretraživanja različitih tipova pregleda. Svaka vrsta pregleda bavi se istraživačkim pitanjima iz različite perspektive i nudi različite metode za dublje razumevanje određene istraživačke teme. Pruža detaljne informacije koje pomažu istraživačima da odaberu najprikladniji metod ispitivanja koji odgovara njihovim potrebama i istraživačkom procesu. Takođe pruža jasan pregled karakteristika svake vrste pregleda, vremena završetka i strategija pretraživanja, pružajući istraživačima okvir za planiranje procesa istraživanja. Pomaže istraživačima da odaberu metod ispitivanja koji najbolje odgovara njihovim istraživačkim pitanjima i ciljevima, a istovremeno omogućava sveobuhvatan pregled i analizu istraživačke literature.

Pre početka istraživanja, izrada protokola koji određuje koje faze će istraživanje obuhvatiti ili koje metode će biti uključene u istraživanje je faza koju treba razmotriti. Protokol je mapa puta u procesu sprovođenja istraživanja. Pored pružanja mape puta za istraživača, razvoj protokola takođe ima prednosti, kao što je smanjenje pristrasnosti i doprinos odgovornosti. Protokol treba da sadrži temu istraživanja, oblast koju treba pretraživati (u ovoj fazi možete odrediti baze podataka ili jezike koji će se pretraživati), ključne reči koje će se koristiti u pretrazi i vremenske ciljeve. U zavisnosti od vrste pregleda, istraživači mogu uključiti broj članaka koji će biti pregledani ili kriterijume za uključivanje i isključivanje u protokol.

Slika 1. prikazuje istraživački protokol koji su Kushairi i Ahmi (2021) pripremili u svom članku o bibliometrijskoj analizi pod naslovom „Preokrenuta učionica u drugoj deceniji milenijuma: bibliometrijska analiza sa Lotkinim zakonom". Kada koriste protokol u procesima pretrage i pregleda, istraživači doprinose i pouzdanosti svog istraživanja tako što ga prikažu u članku.

Postoji nekoliko smernica za razvoj protokola za sistematske preglede. Preferirane stavke izveštavanja za sistematski pregled i proširenje meta-analize za protokole (PRISMA-P) (Moher et al., 2016) su najpoznatije od ovih smernica. Prema PRISMA-P smernicama, protokol treba da sadrži sledeće komponente:

1. Uvod

(a) obrazloženje za izbor odabrane teme

(b) jasno i razumljivo istraživačko pitanje ili istraživačka pitanja, uključujući PICO termine

2. Metod

(a) Kriterijumi za uključivanje bi trebalo da budu postavljeni za karakteristike istraživanja i izveštaja (jezik, status publikacije). To mogu biti starosne grupe, geografski regioni, nacrt studija ili mere ishoda. Otvoreni kriterijumi za uključivanje olakšavaju identifikaciju relevantnih članaka.

(b) Sve izvore informacija treba navesti sa predviđenim datumima uključivanja (baze podataka koje će se koristiti, lični kontakt, korišćenje zapisnika sa suđenja, izvori sive literature).

(c) Strategiju pretraživanja potrebno je navesti u najmanje jednoj bazi podataka.

(d) Opis načina na koji će se podacima upravljati i na koji će se pregledati tokom procesa.

(e) Treba opisati proces uključivanja i isključivanja (npr. dva nezavisna recenzenta, itd.) za svaki deo pregleda.

(f) Planirani metod prikupljanja podataka takođe treba da opiše proces generisanja podataka. Na primer, obrasci bi mogli biti uključeni da bi se obezbedila doslednost u generisanju podataka.

(g) Treba navesti sve identifikovane pretpostavke ili pojednostavljenja podataka.

3. Odeljak o rezultatima i prioritetima treba da sadrži opis i listu svih rezultata za koje će se izvršiti analiza podataka. Takođe treba da detaljno odredi prioritete primarnih i sekundarnih ishoda.

4. Potrebno je detaljno objasniti metode identifikovane za procenu rizika od pristrasnosti i kako će se koristiti u procesu sinteze podataka.

5. Metode sinteze podataka treba da budu navedene zajedno sa sledećim kriterijumima:

(a) Kriterijumi prema kojima će studije biti kvantitativno sintetizovane. Kada su podaci pogodni za kvantitativnu sintezu, predložene su planirane sumarne mere, obrada podataka, metode agregacije i sve dodatne analize.

(b) Kada kvantitativna analiza nije moguća, planira se vrsta sažetka.

6. Svako planirano razmatranje meta-pristrasnosti, kao što je pristrasnost objavljivanja, treba opisati.

7. Pouzdanje u kumulativne dokaze treba rezimirati opisom kako će se dokazi proceniti.”

Protokol sistematskog pregleda treba da se poštuje u svim fazama pregleda. Pored toga, promene u protokolu treba da se prate i datiraju (Moher et al., 2016).

U procesu izrade protokola ističe se važnost izrade protokola koji određuje koje će faze istraživanje obuhvatiti ili koje metode će biti uključene u istraživanje pre početka istraživanja. Protokol služi kao putokaz za sprovođenje procesa istraživanja. Pored obezbeđivanja mape puta za istraživača, razvoj protokola takođe ima prednosti kao što je smanjenje pristrasnosti i doprinos odgovornosti. Unapred određen protokol daje strukturu i pravac istraživačkom procesu, pomaže u smanjenju grešaka i pristrasnosti, osigurava da se pregled evidentira i može biti uslov za objavljivanje.

U pažljivo pripremljenim sistematskim pregledima, ključno je odrediti konceptualni okvir koji će činiti osnovu pregleda u fazi planiranja. Konceptualni okviri koje će sami istraživači kreirati ili izabrati vodiće istraživače kroz odabir, klasifikaciju i tumačenje nalaza (Hallinger, 2013).

Slika 2. prikazuje kreiran konceptualni okvir u istraživanju pod nazivom „Sistematski pregled istraživanja o odnosu između školskog rukovođenja i učeničkih postignuća: ažuriran okvir i budući pravac“ (Ozdemir et al., 2022).

Kao u primeru, konceptualni okvir za sistematske preglede treba da sadrži temu pregleda, ciljeve, istraživačka pitanja, teorijsku pozadinu koja se koristi za odabir studija koje će biti uključene, izvor i vrstu studija, kao i ograničenja i nalaze studija.