3.2. Sprovođenje sistematskog pregleda

Ovaj odeljak objašnjava procese uključene u sprovođenje sistematskog pregleda, uključujući pretragu literature, odabir i ekstrakciju podataka.

1. Sprovesti temeljno i ponovljivo pretraživanje literature.
2. Primeniti kriterijume za uključivanje i isključivanje da bi se odabrale relevantne studije.
3. Koristiti standardizovane obrasce za izdvajanje podataka iz odabranih studija.
4. Minimizirati pristrasnost i osigurati pouzdanost procesa pregleda.

U prvom koraku sistematskog pregleda sprovodi se temeljan, transparentan i ponovljiv pregled literature. Strategija skrininga se uspostavlja na osnovu kriterijuma za uključivanje i isključivanje definisanih u protokolu istraživanja. Metoda za odabir odgovarajućih studija mora biti pažljivo definisana i praćena, obezbeđujući da proces selekcije bude metodičan i dobro dokumentovan od strane najmanje dva člana istraživačkog tima kako bi se pristrasnost svela na minimum. Svakoj bazi podataka se pristupa tokom procesa pretraživanja literature, što pomaže u održavanju evidencije pretrage i postavljanju upozorenja o članku. Ograničenja se postavljaju u skladu sa kriterijumima uključivanja i isključivanja da bi se precizirala pretraga. Na primer, mogu se postaviti ograničenja za godine koje se razmatraju ili filtriranje samo po apstraktima, kao što su predložili MacMillan et al. (2019).

Da bi se osigurala pouzdanost u identifikaciji studija za uključivanje, savetuje se pretraga svih baza podataka u toku iste nedelje. Istraživački tim treba da se dogovori o broju baza podataka koje treba pretraživati. Uključivanje pretraživanja citiranja i liste referenci identifikovanih studija takođe može pomoći u otkrivanju zanemarenih studija. Konsultacije sa stručnjacima na terenu mogu otkriti dodatne članke koji nisu identifikovani u početnim pretragama baze podataka.

Korišćenje standardizovanog obrasca ili šablona za ekstrakciju podataka je od suštinskog značaja za sistematsko izdvajanje relevantnih informacija iz svake odabrane studije, olakšavajući pregled i tumačenje rezultata. Kombinovani ovi koraci obezbeđuju da nijedna objavljena studija nije propuštena, obezbeđujući sve potrebne podatke za sistematski pregled.

Postoji nekoliko okvira za razvoj kriterijuma za uključivanje i isključivanje, od kojih neki mogu biti prikladniji u zavisnosti od vrste sistematskog pregleda; primer je korišćenje ranije pomenutog PICO okvira. Međutim, kada se tema istraživanja ne uklapa u ove okvire, istraživači mogu odrediti kriterijume za uključivanje i isključivanje.

Istraživači mogu ograničiti pregled na određenu vrstu istraživanja. Pored toga, mogu se uzeti u obzir i druga ograničenja u pogledu zemlje u kojoj je istraživanje sprovedeno (npr. samo studije u Turskoj), karakteristika učesnika (npr. fokusiranje na određenu starosnu grupu), okruženje istraživanja (npr. u okviru univerziteta) i samog nacrta studije (npr., uključujući samo randomizovana kontrolna ispitivanja). Najvažnija stvar koju treba zapamtiti je da za svaki kriterijum treba da postoje opravdani razlozi. Na primer, u studiji ograničenoj na jedan univerzitet, trebalo bi identifikovati ono što taj univerzitet razlikuje od drugih (Randles & Finnegan, 2023).

Tabele 2 i 3 prikazuju kriterijume za uključivanje i isključivanje različitih studija (Hannigan et al., 2004; Murphi, 2019). Neophodno je navesti kriterijume za uključivanje i isključivanje za sve vrste pregleda u pogledu pouzdanosti i transparentnosti. Način izveštavanja o kriterijumima može da varira u zavisnosti od istraživača i broja kriterijuma. Isprobavanje nekoliko različitih termina za pretragu u više baza podataka pre nego što se pronađe strategija pretraživanja koja se može replicirati u odabranim bazama podataka može se primeniti (McGovan & Sampson, 2005).

Kada se uspostavi strategija skeniranja, skeniranje i ekstrakcija može da počne. Prva faza skrininga obično uključuje uklanjanje duplikata, jer obuhvata mnoge baze podataka. Često se ista literatura može naći u više od jedne baze podataka. Uklanjanje duplikata često može prilično smanjiti broj radova. Nakon toga, pregledaju se naslovi i apstrakti preostalih radova (Polanin et al., 2019). U ovoj fazi, istraživači pregledaju naslove i sažetke literature kako bi utvrdili da li ispunjavaju kriterijume za uključivanje. Na kraju završnog skrininga, svi preostali članci se pregledaju, a sprovodi se poslednji kritički pregled kako bi se utvrdilo da li članak treba da bude uključen. U ovoj fazi, tabelarno sastavljanje podataka i evidentiranje razloga za isključivanje je često od pomoći za olakšavanje izveštavanja.

Prema PRISMA metodi, koja je široko priznata i predstavlja preporučen pristup za sprovođenje i izveštavanje o sistematskim pregledima i meta-analizama u različitim oblastima, uključujući obrazovanje, zdravstvo i inženjering, praćenje unapred određenog protokola i označavanje onoga što je urađeno u svakoj fazi će olakšati procenu kvaliteta studije. Praćenje PRISMA metode promoviše transparentnost, ponovljivost i kvalitet u sintezi dokaza (Moher et al., 2016). Poslednji korak faze skrininga i selekcije je procena usaglašenosti studija sa protokolom kreiranim prema PRISMA modelu poslednji put i obrada studija za koje je odlučeno da budu uključene u pregled protokola.