Pristup logičkog okvira može se smatrati delom upravljanja projektima. Neke institucije za finansiranje i programi mogu zahtevati da se u prilozima njihove aplikacije popuni obrazac logičkog okvira. Čak i ako program na koji se prijavljujete ne zahteva takav obrazac, u svakom slučaju, pristup logičkog okvira je važan alat za vas da vidite doslednost vašeg predloga projekta i organizujete svoj projekat u skladu sa tim.
Ako pravilno i uspešno završite analizu situacije, možete lako popuniti prvu kolonu.
Opšti cilj / Uticaj je u prvom redu kolone rezultatskog lanca. Kao što se možda sećate, na vrhu analize situacije bili su efekti problema i rešenje tog problema. Ovi efekti predstavljaju idealnu situaciju u kojoj možete doprineti samo svojim projektom.
Drugi red iste kolone sadrži Ishod(e) / (Specifični cilj(evi)). U ovom delu možete koristiti glavnu svrhu vašeg projekta; u delu *Ostali ishodi (*gde je relevantno) možete koristiti stavke koje su hijerarhijski jedan nivo ispod glavne svrhe u vašem stablu problema/ciljeva.
U delu Rezultati morate navesti konkretne rezultate i proizvode kao rezultat aktivnosti vašeg projekta. U ovom delu možete navesti i stavke na dnu vašeg stabla problema-ciljeva i pitanja koja ste naveli u svom planu aktivnosti u vezi sa tim stavkama.
U koloni Pokazatelji morate navesti kvantitativne i kvalitativne pokazatelje ciljeva i rezultata u prvoj koloni. Ovi pokazatelji treba da prikazuju rezultate koji će proizaći kao rezultat projekta. U ovoj koloni možete koristiti ključne pokazatelje učinka (KPI) koje ste odredili u obrascu projekta. Ako postupate po pristupu logičkog okvira, možete uključiti pokazatelje koje ćete odrediti u ovim odeljcima u obrascu projekta. Kao što je pomenuto, morate se uveriti da su pokazatelji u ovom delu SMART (specifični, merljivi, ostvarivi, realni, vremenski određeni).
U 3 kolone pored kolone pokazatelja traže se informacije o pokazateljima:
Početno stanje: Ovaj deo uključuje osnovno stanje pre sprovođenja projekta. Određivanje situacije pre projekta je važno kako bi se pitanje dobro razumelo i opravdalo i kako bi se projekat dobro dizajnirao. Zbog toga je potrebno da odredite stanje pre projekta koristeći se online okruženjem, institucijama, intervjuima licem u lice, istraživačkim izveštajima, statističkim bazama podataka i sličnim objektivnim izvorima.
Cilj: Ciljna vrednost predstavlja stanje na kraju projekta. U ovom kontekstu, potrebno je da navedete svoje ciljeve za kraj projekta, i kvalitativno i kvantitativno. Početne i ciljne vrednosti su neophodne vrednosti za merenje vašeg uspeha na kraju projekta.
Trenutna vrednost: Ovaj deo ima istu vrednost kao početno stanje na početku vašeg projekta. Međutim, ako pripremate svoj međuredo izveštaj koristeći logiku logičkog okvira u okviru programa, morate navesti trenutnu situaciju pre nego što predstavite međuredo izveštaj u ovom delu. Drugim rečima, ovaj deo će se ažurirati tokom sprovođenja projekta, možete koristiti iste izraze kao i početno stanje na početku projekta.
Kolona Izvori i sredstva verifikacije sadrži informacije o tome kako meriti ciljeve i rezultate navedene u prvoj koloni, kako kvalitativno tako i kvantitativno.
Pristup logičkog okvira takođe zahteva identifikaciju pretpostavki za svaki red osim prvog. Prilikom određivanja svojih pretpostavki, takođe je važno identifikovati svoje rizike i mehanizme i metode za njihovo suzbijanje. Ciljevi i pokazatelji koje postavite u pristupu logičkog okvira biće ostvareni pod ovim pretpostavkama. Vaši ciljevi i pokazatelji uključuju kvalitativne i kvantitativne opise. U slučajevima kada se vaše pretpostavke razlikuju, može doći do kvalitativnog i kvantitativnog smanjenja rezultata i aktivnosti vašeg projekta. U takvom slučaju, stopa uspeha vašeg projekta će se smanjiti, jer nećete moći u potpunosti ostvariti svoje ciljeve tokom faze sprovođenja projekta. U ovom slučaju, moraćete da date izjavu instituciji ili nadležnim programskim organima od kojih primate sredstva/grantove. Pošto će vaš predlog projekta takođe biti deo ugovora o grantu koji ćete potpisati, pretpostavke koje ovde iznosite će služiti kao osnova i referentna tačka za vaše objašnjenja i opravdanja.
Pretpostavke koje pišete za svaki red ići će od opštih ka specifičnim kako se spuštate do donjih redova. S druge strane, moguće je da pretpostavke i rizici koje postavite za različite redove budu zajednički. Na primer, kada imate specifičan cilj vezan za smanjenje nezaposlenosti mladih, jedna od vaših pretpostavki za postizanje cilja je da je ekonomija stabilna. Ako se ekonomska situacija pogorša tokom perioda sprovođenja vašeg projekta, i mogućnost zapošljavanja mladih će se smanjiti, a cena/vrednost resursa koje ćete koristiti u projektnim aktivnostima će se povećati, tako da će aktivnosti i rezultati biti niži od ciljanih u smislu kvaliteta i/ili kvantiteta. U ovom slučaju, možete koristiti vašu pretpostavku o ekonomskoj situaciji u donjim redovima.
Matrica aktivnosti može biti uključena u matricu logičkog okvira u nekim obrascima projektnih predloga. Primećeno je da se matrica aktivnosti traži odvojeno u programima grantova koje je nedavno objavila Evropska unija.
Pristup logičkog okvira predviđa hijerarhijski red. U ovom kontekstu, opšta svrha, specifični ciljevi potrebni za postizanje ove opšte svrhe i rezultati potrebni za postizanje specifičnih ciljeva su navedeni međusobno povezani. Da bi se realizovali rezultati u poslednjoj fazi ovog hijerarhijskog reda, aktivnosti treba organizovati. Preporučuje se da se numerišu odgovarajuće kako bi se pokazalo kako su svi ovi specifični ciljevi, rezultati i aktivnosti povezani. Na primer, možete sortirati rezultate prvog specifičnog cilja kao 1.1, 1.2, 1.3 ... Slično, možete koristiti sličnu logiku u aktivnostima. Tako ćete i vi i nezavisni ocenjivači izbeći ponavljanje ili greške prilikom pregleda predloga projekta.
Možete testirati i revidirati izjave u matrici logičkog okvira u skladu sa logikom uzročne veze „ako-onda".
