Primarni pogledi na svet su postpozitivizam, konstruktivizam, zagovaranje/participativnost i pragmatizam.
Društveni konstruktivizam, često uparen sa interpretivizmom, je uobičajen pristup kvalitativnom istraživanju, kao što je istraživanje javnog zastupanja/participativno istraživanje.
Postpozitivistički pogled na svet je u skladu sa tradicionalnim istraživačkim praksama i obično je povezan sa kvantitativnim istraživanjem. Naziva se i naučnim metodom, pozitivističkim/postpozitivističkim istraživanjem, empirijskom naukom i postpozitivizmom.
Pragmatični pogled na svet naglašava akcije, situacije i posledice, a ne prethodne uslove, kao što to čini post-pozitivizam. Njegov primarni fokus je na otkrivanju praktičnih rešenja problema i njihovom efikasnom sprovođenju. Istraživači daju prioritet rešavanju istraživačkog problema koristeći sve dostupne pristupe da ga shvate umesto da naglašavaju specifične metode (Kotari, 2004).
Istraživanje alternativa paradigmi može pružiti dublje razumevanje istraživačkih metodologija (Tabela 2). Kvantitativno istraživanje zavisi od statistički analiziranih numeričkih podataka, dok kvalitativno istraživanje koristi nenumeričke podatke. Ove razlike su izazvale debate, poznate kao „ratovi paradigmi“, pošto je uočena nekompatibilnost između kvantitativnih i kvalitativnih istraživanja dovela do neslaganja.
Kvantitativni i kvalitativni istraživački koncepti su duboko ukorenjeni u filozofijama i pogledima na svet istraživača, poznatim i kao epistemologije ili pretpostavke. Kvantitativno istraživanje se obično naziva „realističkom“ ili „pozitivističkom“, dok se kvalitativno istraživanje povezuje sa „subjektivističkom“ perspektivom.
Istraživači realisti veruju da njihov rad otkriva objektivnu stvarnost koja već postoji. Da bi se otkrila ova istina, oni tvrde da se moraju koristiti objektivne metode istraživanja, oslanjajući se često na tehnike izvedene iz prirodnih nauka i koje su prilagođene društvenim naukama.
Pozitivizam predstavlja najradikalniju manifestaciju ovog pogleda na svet. Njegove pristalice tvrde da univerzum funkcioniše prema nepromenljivim principima uzroka i posledice. Ipak, ne možemo se u potpunosti distancirati od onoga što proučavamo jer smo svi sastavni delovi sveta koji ispitujemo. Oni koji se slažu sa subjektivizmom naglašavaju značaj ljudske subjektivnosti u procesu istraživanja. Oni prepoznaju da posmatranje stvarnosti ima transformativni efekat na nju, što navodi subjektiviste da zauzmu više relativistički stav.
Kvantitativne i kvalitativne metode istraživanja mogu biti suštinski nekompatibilne kada se ispituju dve perspektive koje smo predstavili. Kvalitativno istraživanje obuhvata širok spektar različitih metodologija, uključujući posmatranje učesnika, intervjue, studije slučaja i etnografsko istraživanje.
Postpozitivizam, iskustveni realizam i pragmatizam
Zagovornici postpozitivizma shvataju ograničenja posmatranja sveta u svojstvu nepristrasnih posmatrača i priznaju da prirodna nauka ne može upravljati svim društvenim istraživanjima. Umesto da traže apsolutnu istinu, postpozitivisti imaju za cilj da predstave najprecizniji mogući prikaz stvarnosti. Princip falsifikabilnosti, koji je uveo Poper, tvrdi da je potencijal teorije da se dokaže da je lažna ključan u pokretanju naučnog istraživanja. Ovo implicira da su proverljivost teorije, bilo putem kvantitativnih ili kvalitativnih sredstava i njena naknadna mogućnost da bude opovrgnuta ili revidirana, osnovne komponente koje pokreću istraživanje. Shodno tome, naučno istraživanje se više bavi borbom protiv grešaka i zabluda nego utvrđivanjem apsolutnih istina (Burkholder i sar., 2019).
Postpozitivistička društvena nauka se fokusira na pouzdanost dobijenih nalaza i sposobnost predviđanja rezultata. Bilo da se specijalizuju za kvantitativne ili kvalitativne metode, istraživači često koriste praktičan pristup istraživanju, koristeći niz tehnika prilagođenih problematici koja je u pitanju (Haig, 2017). Povremeno, pristup mešovitih metoda, koji uključuje i kvantitativne i kvalitativne metode je najprikladniji način delovanja. Ipak, kvantitativne metode su jedino sredstvo za tačnu analizu numeričkih promena.
