Odabir optimalne veličine uzorka ključan je za kvantitativne istraživače koji žele precizne i tačne rezultate testova značajnosti. Određivanje veličine uzorka uključuje različite metode, kao što su statističke formule i elektronski kalkulatori za veličinu uzorka. Međutim, istraživači prvo moraju utvrditi detalje o ciljnoj populaciji kako bi identifikovali odgovarajuću veličinu uzorka. Moraju uzeti u obzir važne faktore poput veličine populacije, nivoa greške, intervala pouzdanosti i nivoa pouzdanosti. Ovi faktori pomažu u odlučivanju koliko se srednja vrednost uzorka može razlikovati od srednje vrednosti populacije i koliko su istraživači sigurni da će stvarna srednja vrednost biti unutar njihovog intervala pouzdanosti. Interval pouzdanosti obično se postavlja na 90%, 95% ili 99% pouzdanosti.
Takođe, istraživači moraju uzeti u obzir i standardnu devijaciju kako bi predvideli varijaciju između odgovora. Veličina kvantitativnog uzorka procenjuje se na osnovu snage testa hipoteza i kvaliteta proizvedenih procena (Mwansa i sar., 2022). Pet važnih parametara nacrta studije, kao što su kriterijum značajnosti, minimalno očekivana razlika, procenjena varijabilnost merenja, željena statistička snaga i jednostrano ili dvostrano statističko ispitivanje, obično određuju primarni faktor veličine uzorka u kvantitativnom dizajnu.
