Razumevanje da li je istraživačko pitanje deskriptivno ili ekplanatorno je ključno jer značajno utiče na nacrt istraživanja i prikupljene informacije. Istraživači moraju da razviju uzročna objašnjenja kada odgovaraju na pitanja „zašto“. Uzročna objašnjenja pokušavaju da dokažu da određeni faktor X, kao što je pol, utiče na fenomen Y, kao što je nivo prihoda. Dok neka uzročna objašnjenja mogu biti jednostavna, druga mogu biti složenija.
Kada se bave predviđanjem, istraživači moraju napraviti razliku između korelacije i uzročnosti. Uobičajena je greška pretpostaviti da su dva događaja uzročno povezana samo zato što se dešavaju zajedno ili jedan sledi drugi. Korelacija je verovatno slučajna i ne ukazuje na uzročnu vezu.
Razlikovanje između uzročnosti i korelacije je od suštinskog značaja za tačno razumevanje predviđanja, uzročnosti i objašnjenja. Važno je napomenuti da tačno predviđanje ne zahteva uvek uzročnu vezu, a sposobnost predviđanja ne dokazuje nužno uzročnu vezu. Mešanje ovih pojmova može dovesti do nerazumevanja i netačnih zaključaka.
Prepoznavanje razlike između korelacije i uzročnosti je od suštinskog značaja jer možemo posmatrati korelaciju, ali direktno posmatrati uzročnost. Stoga, moramo utvrditi uzrok, čineći izbegavanje nevažećih zaključaka primarnim ciljem eksplanatornog nacrta istraživanja.
Postoje dva pristupa kauzalnosti: deterministički i verovatnoća. U determinističkoj uzročnosti, promenljiva X izaziva Y bez izuzetka ako pouzdano proizvodi Y. Ovaj pristup ima za cilj da uspostavi uzročne zakone, kao što je pravilo da voda ključa na 100ºC.
Međutim, većina kauzalnog razmišljanja u društvenim naukama je pre verovatnoća nego deterministička. Možemo poboljšati probabilistička objašnjenja tako što ćemo specificirati uslove pod kojima će jedan faktor manje ili više uticati na drugi. Međutim, nikada nećemo postići potpuna ili deterministička objašnjenja. Dva događaja su uzročno povezana jer se dešavaju zajedno ili prate jedan drugi. Korelacija je verovatno slučajna i ne ukazuje na uzročnu vezu. Tačno predviđanje ne zahteva nužno uzročnu vezu, a sposobnost predviđanja ne dokazuje uzročnost.
Ciljevi istraživanja mogu biti pojedinačni ili višestruki i mogu se obrađivati sinhrono ili dijahrono (od 1. do 4.).
