Kvantitativno istraživanje se fokusira na merenje i pretpostavlja da se predmet istraživanja može kvantifikovati. Njegov glavni cilj je da obezbedi sveobuhvatne podatke kroz merenje, analizira podatke za obrasce i veze i proveri njihovu tačnost. Obim kvantitativnog istraživanja kreće se od lako merljivih atributa kao što su visina i težina do više nematerijalnih elemenata kao što su ljudske emocije i misli.
Pristup kvantitativnog istraživanja je veoma precizan i logičan i koristi statističku analizu u najvećoj meri. Njegova sposobnost da testira teorije putem formulacije hipoteza i formalne statističke analize izdvaja ga kao metodologiju. Posebno je koristan u merenju varijabli kao što su visina, težina, stav i dobrobit, diferenciranje između nezavisnih i zavisnih klasifikacija i uočavanje uticaja prvih na druge. Višestruke hijerarhijske teorije merenja se takođe koriste za dobijanje različitih tipova merenja (Tabela 4).
Na svom najosnovnijem nivou, nominalna klasifikacija kategorizuje podatke bez kvantitativne analize. Kako se krećemo ka rednom merenju, uvodimo hijerarhijsku strukturu u podatke, iako ovaj metod može zahtevati veću preciznost. Oslanjamo se na merenja intervala i nivoa odnosa radi veće preciznosti, iako generisanje odnosa može biti izazovno kada se proučavaju društveni fenomeni. Redna i intervalna merenja su najčešće korišćene tehnike u kvantitativnim istraživanjima.
Bez obzira na metod merenja, greške će se sigurno pojaviti. Ove greške mogu da potiču iz različitih izvora, uključujući instrumentalne, ljudske i slučajne greške.
Iako je moguće smanjiti instrumentalne i ljudske greške, nemoguće je kontrolisati slučajne greške. Stoga je neophodno uzeti u obzir slučajne greške prilikom kreiranja i upotrebe bilo kog instrumenta. Instrumentalne i ljudske greške se mogu manifestovati na dva načina: unutar instrumenta (ili unutar ljudskog operatera), što znači da isti instrument može proizvesti različite rezultate u različitim postavkama, ili među instrumentima (ili od čoveka do čoveka), što znači da dva naizgled identična instrumenta mogu dati različite rezultate.
Slično, ljudske greške impliciraju da pojedinci koji koriste isti instrument mogu dobiti različite rezultate sa različitim prednostima. S druge strane, greške instrumenta impliciraju da dvoje ljudi koji koriste isti instrument mogu istovremeno dobiti različite rezultate. Iako se greške ne mogu eliminisati, one se mogu svesti na minimum.
Efikasni instrumenti moraju biti kreirani tako da minimiziraju greške instrumenta. U društvenim istraživanjima, to znači osigurati da upitnici za posmatranje i kontrolne liste budu razumljivi i da se na pitanja odgovori precizno.
Prilikom kreiranja instrumenata, ključno je uravnotežiti „autentičnost“ i „direktnost“. Autentični instrument meri što je više moguće o fenomenu, ali rizikuje da postane indirektan, dok se direktni instrument fokusira samo na stavke koje su direktno povezane sa fenomenom, potencijalno gubeći deo autentičnosti. (Watson, 2015).
