Objektivnost, pouzdanost, validnost, mogućnost generalizovanja

Jedna od prednosti sprovođenja eksperimentalnog istraživanja je to što omogućava istraživačima da s poverenjem pripišu rezultate efektima eksperimenta. Ovo se razlikuje od opisnih i korelacionih istraživanja, koja koriste manje rigidne pristupe za istraživanje i opisivanje fenomena i možda neće doneti jasne zaključke. Naučna i statistička rigoroznost eksperimentalnog istraživanja maksimizira internu validnost i povećava verovatnoću generalizovanja nalaza izvan uzorka studije. Međutim, važno je napomenuti da literatura ističe metodološka ograničenja koja mogu uticati na internu i eksternu validnost rezultata istraživanja, čime se ograničava njihova praktična primena (Walker, 2005).

Postizanje nasumične selekcije uzorka u studiji je ključno za osiguranje da uzorak tačno odražava primarnu populaciju i da je nalaze moguće generalizovati. Bez nasumične selekcije, istraživačima može biti teško da usklade učesnike na osnovu ključnih osobina koje mogu uticati na ishode studije. Čak i uz sistematske i protokolarne procedure, spoljašnji faktori mogu i dalje uticati na rezultate eksperimenata sa ljudima, posebno u longitudinalnim istraživačkim nacrtima.

Izazovi za validnost, kako internu, tako i eksternu, kao i Hawthorne efekat, predstavljaju ograničenja eksperimentalnog istraživanja. Učesnici mogu menjati svoje ponašanje jednostavno zato što su pod posmatranjem, što podstiče istraživače na oprezan pristup. Pored toga, pouzdane i validne merne jedinice su ključne za smislenost rezultata. Kvantitativni istraživački nacrti mogu značajno doprineti bazi dokaza, dok su opisni i korelacioni nacrti ključni za generisanje pitanja i hipoteza. Uprkos rigoroznim procedurama za kontrolu grešaka i pristrasnosti, etička i metodološka pitanja se moraju razmatrati u eksperimentalnom istraživanju.

Solidan istraživački nacrt ima za cilj smanjenje pristrasnosti i povećanje pouzdanosti podataka prikupljenih i analiziranih. Nacrt koji proizvodi najmanju eksperimentalnu grešku obično se smatra optimalnim pristupom u naučnom istraživanju. Isto tako, odgovarajući i efikasan nacrt rezultira sticanjem sveobuhvatnih informacija i omogućava razmatranje različitih aspekata datog problema. Osobine robustnog istraživačkog nacrta uključuju:

• Preciznost je ključna u pogledu metoda korišćenih za prikupljanje podataka i evaluaciju odgovora. Da bi se obezbedila objektivnost, neophodno je primeniti nepristrasne merne alate koji daju dosledne rezultate, bez obzira na to ko vrši evaluaciju.
• Pouzdanost se odnosi na stepen doslednosti u odgovorima dobijenim iz više merenja. Suštinski, ako učesnik daje određeni odgovor na određeno pitanje, očekuje se da će dati isti odgovor ako mu se pitanje ponovo postavi. Bilo kakve fluktuacije u njihovim odgovorima mogu oslabiti pouzdanost prikupljenih podataka. Kao takvi, istraživači moraju kreirati svoje ankete tako da osiguraju pouzdanost i doslednost u dobijenim odgovorima.
• Kvantitativni istraživački nacrt suočava se sa značajnom preprekom u preciznom merenju nameravanih varijabli. Validnost mernog uređaja ili instrumenta mora biti ocenjena kao validna u smislu da meri samo ono što namerava da izmeri. I ovaj kvalitet se može demonstrirati. Na primer, IQ test treba da meri samo inteligenciju i koristi odgovarajuće formulisana pitanja. Da bi se procenila validnost merenja, uključujući facijalnu, konvergentnu, diskriminantnu i prediktivnu validnost, neophodno je slaganje sa dostupnom literaturom i kvantitativne analizama doslednosti i dostupnim predikcijama uprkos stalno evoluirajućoj prirodi merenja.
• Mogućnost generalizovanja se odnosi na primenu podataka prikupljenih iz uzorka na širu populaciju. Ključno je pažljivo dizajnirati istraživačku studiju kako bi se osiguralo da se nalazi istraživača mogu generalizovati. Ovo uključuje precizno definisanje populacije, odabir odgovarajućeg uzorka, sprovođenje odgovarajuće statističke analize i osiguranje da se zaključci studije mogu primeniti na populaciju.

Dovoljno informacija je ključno za analizu istraživačkog problema iz šire perspektive, kreiranje efektivnog istraživačkog nacrta i identifikaciju važnih faktora kao što su istraživački ciljevi, metode za dobijanje informacija, dostupnost veštih ljudskih i finansijskih resursa, minimizacija pristrasnosti i maksimizacija pouzdanosti i generalizacije. Idealni istraživački nacrt treba da bude fleksibilan, prilagodljiv, efikasan i ekonomičan.

Istraživački nacrt je osnova za prikupljanje i analizu podataka. On opisuje metode i procedure za merenje i analizu podataka, omogućavajući istraživačima da istražuju istraživačka pitanja i uspostave uslove za prikupljanje i analizu podataka kako bi se nalazi uzorka mogli generalizovati na širu populaciju (Kuçuksayraç, 2007).