Što se tiče pripreme za intervju, veoma je važno definisati mesto gde će se intervju održati. Razlog je to što samo okruženje može značajno uticati na atmosferu tokom intervjua. Važno je odabrati takvo mesto koje će pomoći da se izgradi poverenje između ispitivača i ispitanika.
Sledeći korak podrazumeva definisanje vremena i potrebno je osigurati da se ljudi koje treba intervjuisati pojave. Bilo bi dobro unapred se informisati o ispitanicima, mada to može dovesti do nekih predrasuda, koje mogu uticati na rezultate intervjua.
Ispitanike ne treba unapred pripremati za intervju, iako o tome postoje različita mišljenja. Ponekad ispitanici prvi put učestvuju u ovakvim aktivnostima, pa zbog ogromnog pritiska mogu dati manje tačne informacije. U takvim slučajevima opravdana je neka vrsta prethodne pripreme učesnika.
Što se tiče sadržaja intervjua, ispitivač mora jasno i precizno da odredi koje informacije su mu potrebne, a koje ne, i da shodno tome pruži detaljna objašnjenja. Dobar vodič za intervju zahteva pažljivo planiranje praćeno pilotiranjem kako bi se osiguralo da se pomoću pitanja mogu izvući dovoljno bogati podaci (Dörnyei, 2007, str. 137). Vodič predstavlja glavni istraživački instrument – on treba da obezbedi da domen istraživanja bude u potpunosti pokriven i da ništa što je važno ne bude izostavljeno; on sugeriše odgovarajuću formulaciju pitanja i nudi listu rezervnih pitanja koja će se koristiti ukoliko bude potrebno, kao i šablon za uvodnu reč, i sadrži neke komentare koje treba imati na umu (Dörnyei, 2007, str. 137). Ovakav intervju može sadržati razne vrste pitanja, ali ona samo daju okvir, dok se pravo značenje obično otkriva kroz objašnjenja i nestrukturirane odgovore koji odstupaju od vodiča za intervju (Dörnyei, 2007, str. 137–138). Prvih nekoliko pitanja je posebno važno, ne toliko sa stanovišta sadržaja, već zbog toga što se pomoću njih uspostavlja odnos sa ispitanicima. Ako se postigne da se ispitanici osećaju kompetentno, oni će se opustiti i ohrabriti da se otvore. Ova pitanja su često prilično lična.
Što se tiče sadržaja pitanja, postoji šest glavnih tipova koji se mogu postaviti na bilo koju temu, a fokusiraju se na: (a) iskustvo i ponašanje, (b) mišljenje i vrednosti, (c) osećanja, (d) znanje, (e) senzorne informacije i (f) pozadinske ili demografske informacije. Tokom intervjua istraživač može doći do podataka koji nisu očekivani, ali datu pojavu osvetljavaju iz drugog ugla, pa je dozvoljeno i postavljanje dodatnih pitanja koristeći ono što je ispitanik rekao kao polaznu osnovu. To mogu biti pitanja usmerena na detalje i pojašnjenja. Poslednje završno pitanje omogućava ispitaniku da da konačnu reč. Uz pomoć jednostavnog pitanja kao što je: Da li postoji još nešto što biste želeli da dodate? Mogu se dobiti izuzetno bogati podaci (Dörnyei, 2007, str. 138).
