Razrada: Redefinisanje pitanja i kriterijuma pretrage; izbor mere za uspešnost

Ponekad, ako ste sigurni da će se većina studija ograničiti na nekoliko ključnih izvora, možete pretraživati samo ograničen skup časopisa. Ovako su se skoro sve istraživačke sinteze radile pre nego što su postojale onlajn baze podataka. Niko više ne koristi ovaj pristup zbog eksplozije dostupnosti podataka (barem za one koji imaju pristup naučnim časopisima). Međutim, ostaje važna odluka da li se treba baviti neobjavljenim ili „sivim" izvorima (Gurevitch et al., 2018; Koricheva et al., 2013).

Zapamtite da tokom redefinisanja kriterijuma pretrage pokušavate pronaći samo neke studije ili dobiti preliminarnu procenu prosečnog efekta. Glavni ciljevi su:

• Razmotriti procenu količine dostupnih podataka kako biste doneli informisane odluke o tome da li proširiti ili fokusirati svoja istraživačka pitanja. Ovo može značajno uticati na vaše istraživanje.
• Utvrditi koji faktori variraju među studijama, koje možete kodirati kao potencijalne moderatore.
• Odlučiti koji kriterijumi označavaju studiju kao nerelevantnu (npr. ako vaša pretraga otkrije 2000 radova za celokupno čitanje, moraćete doneti odluke o isključivanju nekihstudija na osnovu naslova, sažetka i mesta objavljivanja).
• Odrediti koje kriterijume svaka potencijalno relevantna studija mora ispuniti pre nego što pokušate da izvučete zaključak o uticajnosti.
• Uspostaviti format vobrasca za ekstrakciju podataka/tabele i
• Odlučiti o najprikladnijim merama ishoda (veličine efekta).

Ova poslednja odluka često će zavisiti od toga da li podaci predstavljaju odnos između dve kontinuirane varijable, u kom slučaju je uticajnost r najpopularniji izbor. Alternativno, odluka može uključivati poređenje dve grupe, u tom slučaju postoji niz opcija u zavisnosti od toga da li je varijabla odgovora diskretna ili kontinuirana. Ponekad je najjednostavnije sprovesti odvojene meta-analize, deleći studije na osnovu najprikladnije veličine efekta.