Proces generisanja potencijalnih stavki skale je ključna i intelektualno zahtevna faza u razvoju psihološke skale. Ovaj kreativni proces uključuje transformaciju apstraktnih konstrukata od interesa u opipljive, merljive izjave ili pitanja koja služe kao gradivni blokovi skale. Ovaj korak je ključan za premošćavanje jaza između teorijskih koncepata i njihove operacionalizacije (DeVellis, 2016).
Izrada jasnih i specifičnih konstrukata je početni korak u kreativnoj fazi generisanja potencijalnih stavki skale. Ove stavke treba da budu izgrađene sa jasnoćom, specifičnošću i odsustvom dvosmislenosti. Cilj je osigurati da se svaka stavka direktno odnosi na izabrani konstrukt i da je formulisana tako da izazove odgovore koji istinski predstavljaju stav ispitanika o konstruktu (DeVellis, 2016).
Za ilustraciju, hajde da razmotrimo psihološki konstrukt kao što je „samopoštovanje“. Ovaj konstrukt uključuje percepciju pojedinaca o sopstvenoj vrednosti i samoefikasnosti. Da biste formulisali jasne i specifične stavke, potencijalne izjave mogu uključivati: „Osećam se samouvereno“ ili „Često sumnjam u sebe“. Ove izjave se bave različitim aspektima samopoštovanja i obuhvataju varijacije u tome kako pojedinci percipiraju i doživljavaju ovaj konstrukt.
Ono što je važno uzeti u razmatranje tokom generisanja stavki je potreba da se izbegnu dvosmislene stavke. Dvosmislene stavke su tvrdnje koje obuhvataju više koncepata ili ideja unutar jedne stavke. Ove stavke mogu dovesti do zabune i ugroziti validnost skale. Na primer, uzmite u obzir stavku koja kombinuje samopoštovanje i sliku o telu, kao što je „Osećam se dobro zbog sebe i svog izgleda“. Ova stavka obuhvata dva različita konstrukta, dovodeći ispitanije pred izazov da daju tačne odgovore i potencijalno uvodeći grešku merenja (DeVellis, 2016).
Balansiranje pozitivnih i negativnih stavki je još jedan kritičan aspekt procesa generisanja stavki. Postizanje ove ravnoteže je od suštinskog značaja za ublažavanje pristrasnosti odgovora koja može iskriviti rezultate skale. Pristrasnost odgovora može uključivati tendenciju da se slažete sa svim stavkama, bez obzira na njihov sadržaj, ili da se dosledno biraju suprotni odgovor. Balansiranje pozitivno i negativno formulisanih stavki pomaže u suprotstavljanju ovim pristrasnostima i obezbeđivanju tačnijih odraza konstrukta.
Na primer, u skalu za merenje anksioznosti važno je uključiti i pozitivno formulisane stavke poput „Osećam se smireno i opušteno“ i stavke koje su negativno izražene kao što je „Često se brinem i osećam nervozu“. Uključujući obe vrste stavki, skala obuhvata širi spektar odgovora koji se odnose na konstrukt anksioznosti. Ovaj pristup osigurava da pojedinci koji doživljavaju različite aspekte anksioznosti mogu preciznije izraziti svoja osećanja i iskustva kroz skalu (DeVellis, 2016).
Ukratko, proces generisanja potencijalnih stavki skale je dinamična i kreativna faza u razvoju psihološke skale. Jasne i precizne stavke imaju za cilj da osiguraju da se direktno odnose na izabrani konstrukt, dok je izbegavanje dvostrukih stavki od suštinskog značaja za održavanje jasnoće i validnosti stavki. Balansiranje pozitivno i negativno formulisanih stavki pomaže u suzbijanju pristrasnosti odgovora i pruža precizniji odraz konstrukta koji se meri. Ova razmatranja zajedno doprinose razvoju dobre i pouzdane psihološke skale.
