Proces razvoja skale u okviru psihološkog istraživanja karakteriše više faza, od kojih je svaka sastavni deo stvaranja validnog i pouzdanog alata za merenje. Jedna ključna faza na ovom putu je odabir i smanjenje broja stavki na skali, proces na koji duboko utiče procena validnosti sadržaja. Ova faza je ključna za prečišćavanje skale, poboljšanje njenog fokusa i na kraju dobijanje mernog alata koji tačno meri odabrani konstrukt.
Validnost sadržaja, kao što je prethodno rečeno, igra centralnu ulogu u proceni validnosti sadržaja. To je stepen do kojeg stavke na skali istinski, sveobuhvatno i tačno predstavljaju specifični konstrukt odabran za merenje. U suštini, validnost sadržaja osigurava da stavke unutar skale nisu samo relevantne, već i blisko usklađene sa psihološkom osobinom, ponašanjem ili atributom koji se procenjuje. Cilj validnosti sadržaja je da se uhvati prava suština konstrukta, ne ostavljajući nijedan kritični aspekt neispitanim (American Educational Research Association, American Psychological Association, & National Council on Measurement in Education, 2014).
Koncept validnosti sadržaja može se uporediti sa obuhvatanjem pravog duha konstrukta unutar alata za merenje. Radi se o tome da se osigura da nijedan ključni aspekt konstrukta ne ostane neispitan i da stavke unutar skale budu veran odraz ciljanog fenomena. Bez čvrste validnosti sadržaja, skala možda neće ispuniti svoju svrhu, proizvodeći rezultate koji ne predstavljaju verno konstrukt koji se istražuje (Clark & Vatson, 2015).
Putovanje procene validnosti sadržaja nudi dragocene smernice o tome koje stavke treba zadržati u okviru skale, a koje razmotriti za uklanjanje. Procena validnosti sadržaja uključuje stručnu procenu, suštinsku komponentu koja omogućava stručnjacima u oblasti u vezi sa konstruktom da procene stavke unutar skale. Njihova stručnost je upregnuta za kritičku procenu da li predmeti tačno i sveobuhvatno predstavljaju konstrukt. Proces uključuje procenu faktora kao što su relevantnost, jasnoća i ukupna reprezentativnost stavki (Clark & Vatson, 2015).
Ova faza procesa razvoja skale je iterativna, a karakterišu je povratne informacije stručnjaka i revizije stavki skale. Stručnjaci često daju povratne informacije o stavkama, predlažući revizije ili pojašnjenja po potrebi. Ovaj iterativni proces pomaže da se poboljša validnost sadržaja skale, osiguravajući da stavke ne samo odražavaju konstrukt, već i da su razumljive i nedvosmislene.
Stručna procena je, u ovom kontekstu, više od subjektivne ocene. To je kulminacija višegodišnjeg znanja i iskustva u ovoj oblasti, što ga čini pouzdanim i objektivnim alatom u proceni validnosti sadržaja. Saradnja stručnjaka osigurava da se predmeti efikasno udružuju u bitne elemente koji definišu konstrukt, pružajući snažnu osnovu za razvoj i efikasnost skale (Clark & Vatson, 2015).
Procena validnosti sadržaja, koja se često sprovodi kroz stručne preglede, daje bitne informacije za izbor stavki. Stavke koje dobiju povoljan odnos sadržajne validnosti (CVR) smatraju se bitnim za tačno obuhvatanje konstrukta koji se istražuje. Pozitivna CVR vrednost označava konsenzus među stručnjacima u pogledu relevantnosti i neophodnosti stavke. Ove stavke se zadržavaju u skali, pošto se smatraju vitalnim za sveobuhvatno i tačno predstavljanje konstrukta (Lavshe, 1975).
Međutim, procena validnosti sadržaja takođe služi još jednoj ključnoj svrsi. Ističe potencijalnu redundantnost unutar skale. Suvišne stavke mogu dovesti do konfuzije ispitanika i ugroziti efikasnost skale. Da bi se ublažio ovaj problem, stavke koje se dosledno preklapaju ili dupliraju merenje istog aspekta konstrukta razmatraju se za uklanjanje. Ovaj proces smanjenja broj stavki pojednostavljuje skalu, što rezultira konciznijim i fokusiranijim skupom stavki, bez suvišnosti (Clark & Vatson, 2015).
Značaj validnosti sadržaja u razvoju skala široko je prepoznat u okviru psiholoških i obrazovnih istraživačkih zajednica. Različite studije i publikacije su se bavile značajem validnosti sadržaja u kontekstu razvoja skala.
Na primer, studija Haladine, Dauninga i Rodrigeza (2002) pruža sveobuhvatno istraživanje validnosti sadržaja kao deo razvoja testa. Autori razmatraju različite elemente validnosti sadržaja, ističući presudnu ulogu stručnog prosuđivanja u ocenjivanju stavki. Njihov rad naglašava značaj usklađivanja zadataka na testu sa ciljanim konstruktom, što je centralno za validnost sadržaja.
U domenu psiholoških istraživanja, O'Nil, Gofin i Tet (2009) istražuju validnost sadržaja kao suštinsku komponentu procene ličnosti. Studija naglašava važnost stručnog prosuđivanja i teorijske usklađenosti u kreiranju mera ličnosti sa jakom sadržajnom validnošću. On naglašava potrebu za razvojem mernih alata koji tačno odražavaju bogatstvo i složenost konstrukata ličnosti.
Validnost sadržaja nije samo tehnički aspekt razvoja skale; to je osnova na kojoj počivaju delotvornost i tačnost psiholoških skala. Kroz metodički proces koji uključuje stručnu procenu i koeficijent sadržajne validnosti (CVR), istraživači obezbeđuju da njihove stavke na skali istinski i sveobuhvatno predstavljaju konstrukt. Ishod ove rigorozne procene je fokusiran i pouzdan merni alat koji generiše rezultate usklađene sa konstruktom koji se istražuje.
Važnost validnosti sadržaja odjekuje kroz psihološka istraživanja, uz bezbroj studija koje naglašavaju njegovu ključnu ulogu. Kao istraživači, dajući prioritet validnosti sadržaja, podižemo kvalitet i uticaj našeg istraživanja, obezbeđujući da naše skale merenja budu robusne, smislene i usklađene sa konstruktima koje želimo da istražimo. U stalnom razvoju psiholoških istraživanja, validnost sadržaja ostaje postojan svetionik, koji nas vodi ka stvaranju preciznih, pouzdanih i vrednih alata za merenje.
