Metode za merenje pouzdanosti

Kronbahova alfa je široko priznata i široko korišćena mera pouzdanosti unutrašnje konzistentnosti (Nunnalli & Bernstein, 1994). Pouzdanost unutrašnje konzistentnosti se fokusira na procenu koliko su stavke unutar skale međusobno povezane. Visoke vrednosti Kronbahove alfe ukazuju na to da stavke dosledno mere isti osnovni konstrukt, što sugeriše da mere tačno i pouzdano odabranu osobinu. Suprotno tome, niska Kronbahova alfa može ukazivati na to da stavke ne mere dosledno isti konstrukt ili da je nekim stavkama potrebna revizija ili uklanjanje.

Kronbahova alfa se izračunava na osnovu međukorelacije između stavki unutar skale. Formula za Kronbahovu alfu daje vrednosti između 0 i 1, pri čemu viša vrednost ukazuje na veću unutrašnju doslednost. Tipično, vrednost Kronbahove alfe od 0,70 ili više se smatra prihvatljivom, dok je vrednost iznad 0,80 često poželjna (Nunnalli & Bernstein, 1994). Istraživači i kreatori testova imaju za cilj visoku alfa vrednost kako bi pokazali da su stavke snažno povezane jedna sa drugom, što ukazuje na visok stepen unutrašnje konzistentnosti unutar skale.

Kronbahova alfa obezbeđuje robusna i efikasna sredstva za procenu pouzdanosti skale u pogledu njene unutrašnje konzistentnosti. To je vredan metod za identifikaciju stavki koje možda nisu u dobroj korelaciji sa drugima i, stoga, treba ih pažljivije ispitati radi potencijalnih revizija ili uklanjanja iz skale.

Pouzdanost test-retest procenjuje stabilnost rezultata tokom vremena. Da bi se procenila pouzdanost test-retest, na grupi pojedinaca se primenjuje ista skala u dve odvojene prilike, pri čemu rezultati dve primene treba da su u korelaciji. Visoke korelacije između dva skupa rezultata ukazuju na to da je skala stabilna tokom vremena (Streiner & Norman, 2008).

Međutim, interval između dve primene je ključan za razmatranje kada se procenjuje pouzdanost test-retest. Ako je interval prekratak, pojedinci se mogu setiti svojih prethodnih odgovora, što dovodi do veštački poboljšanih koeficijenata pouzdanosti. S druge strane, ako je interval predugačak, mogu se promeniti individualne karakteristike ili spoljni faktori, što može rezultirati nižim korelacijama između dva davanja testa. Uspostavljanje ravnoteže u izboru odgovarajućeg intervala između davanja testova je ključ za dobijanje pouzdanih i značajnih rezultata. Istraživači treba da uzmu u obzir specifičnost konstrukta koji se meri, kao i praktična i etička razmatranja kada određuju optimalni vremenski okvir između testova.

Pouzdanost ponovnog testiranja je posebno važna za procenu psiholoških osobina ili atributa za koje se očekuje da ostanu stabilni tokom vremena. Na primer, osobine kao što su inteligencija ili karakteristike ličnosti treba da pokažu dosledne rezultate nakon ponovljenog testiranja. Kada se uspostavi pouzdanost test-retest, istraživači mogu sa sigurnošću potvrditi konstruktivnu stabilnost koja se meri tokom određenog vremenskog okvira.

Pouzdanost paralelnih oblika, takođe poznata kao pouzdanost alternativnih oblika, uključuje davanje dva paralelna oblika istog testa grupi pojedinaca. Ova dva oblika bi trebalo da budu ekvivalentna u smislu sadržaja, težine i merenja (Crocker & Algina, 1986). Nakon što se daju oba formulara, rezultati dobijeni na dva obrasca treba da budu u korelaciji. Visoke korelacije sugerišu da su oba oblika pouzdano mere isti konstrukt.

Pouzdanost paralelnih oblika je posebno korisna kada postoji potreba da se minimiziraju efekti vežbanja ili memorije povezani sa ponovljenom primenom istog testa. Često se koristi u obrazovnim procenama, kliničkom testiranju ili bilo kom kontekstu gde je ponovljeno testiranje sa istim skupom stavki nepraktično ili je verovatno da će dovesti do pristrasnih rezultata.

Na primer, u obrazovnom ocenjivanju, dva ekvivalentna oblika testa iz matematike mogu da se daju učenicima da bi se smanjio uticaj pamćenja ili vežbe na rezultate. Korelacijom rezultata dobijenih na oba oblika, istraživači mogu da utvrde da li su ova dva oblika konzistentna u merenju iste matematičke sposobnosti.

Pouzdanost među ocenjivačima je vredan metod kada je subjektivno rasuđivanje uključeno u procenu. Ona procenjuje stepen slaganja između dva ili više ocenjivača ili sudija koji ocenjuju isti sadržaj ili ponašanje. Visoka pouzdanost među ocenjivačima ukazuje na to da različiti ocenjivači daju konzistentne procene, što sugeriše da su procene pouzdane i da se mogu generalizovati među različitim ocenjivačima (Hallgren, 2012).

Da bi se utvrdila pouzdanost među ocenjivačima, različiti ocenjivači procenjuju isti sadržaj ili ponašanje, a zatim se njihove procene upoređuju. Nivo slaganja među ocenjivačima se kvantifikuje, često koristeći statističke mere kao što su Koenova kapa ili koeficijenti korelacije unutar razreda. Ove statistike pomažu istraživačima da procene stepen konsenzusa ili konzistentnosti među procenama ocenjivača.

Pouzdanost podele na polovine je metoda koja se koristi za procenu unutrašnje konzistentnosti skale tako što se ona deli na dve polovine, obično deljenjem skale na parne i neparne stavke. Rezultati svake polovine se zatim upoređuju da bi se procenila pouzdanost skale (Crocker & Algina, 1986). Različite tehnike, uključujući Spirman-Braunovu (engl. Spearman-Brown) formulu predviđanja, mogu se koristiti za prilagođavanje procene pouzdanosti kraćoj dužini bilo koje polovine.

Ovaj metod daje procenu pouzdanosti skale na osnovu korelacije između rezultata dve polovine. Obrazloženje za pouzdanost podele na polovine je da ako skala dosledno meri isti konstrukt, rezultati iz dve polovine treba da budu u visokoj korelaciji.

Na primer, u studiji koja procenjuje pouzdanost skale samopoštovanja, skala se može podeliti na dve polovine, a odgovori na neparne stavke mogu se uporediti sa odgovorima na parne stavke. Visoka korelacija između dve polovine bi sugerisala da skala pokazuje dobru pouzdanost unutrašnje konzistentnosti.

U zaključku, metode koje se koriste za merenje pouzdanosti u razvoju psihološke skale igraju ključnu ulogu u određivanju tačnosti i doslednosti merenja. Ove metode, uključujući Kronbahovu alfu, pouzdanost test-retest, pouzdanost paralelnih oblika, pouzdanost među ocenjivačima i pouzdanost podele na pola, pružaju istraživačima vredne alate za procenu različitih aspekata pouzdanosti. Korišćenjem ovih tehnika, istraživači mogu da obezbede da njihove psihološke skale dosledno daju pouzdane rezultate, poboljšavajući ukupan kvalitet i delotvornost psiholoških procena i istraživanja.