Razvoj skale je dinamičan i iterativni proces, koji karakteriše ciklično putovanje koje uključuje kontinuirano usavršavanje i validaciju, a sve je usmereno ka poboljšanju kvaliteta i efikasnosti mernog instrumenta (Haines et al., 1995). Ova iterativna priroda razvoja skale obeležena je spregom povratnih informacija, koja igra centralnu ulogu u usavršavanju pouzdanosti, validnosti i ukupne korisnosti instrumenta (Revelle, 2020).
Povratne sprege u razvoju skala su fundamentalne iz nekoliko razloga. One obezbeđuju da proces nije jednokratni, linearni put, već dinamično, kontinuirano putovanje koje se prilagođava i razvija (Revelle, 2020). Ove petlje počinju sa fazom pilot testiranja, gde se prikupljaju povratne informacije od podskupa ciljne populacije. Ove povratne informacije pružaju obilje uvida u performanse skale, otkrivajući potencijalne probleme i oblasti za poboljšanje.
Nakon toga, istraživači koriste ove povratne informacije da preciziraju skalu, praveći neophodna prilagođavanja kako bi se pozabavili identifikovanim problemima i optimizovali njene stavke i strukturu. Ova prilagođavanja predstavljaju direktan odgovor na primljene povratne informacije, pokazujući iterativnu prirodu procesa. Međutim, ciklus se ovde ne završava; umesto toga, prečišćena skala je podvrgnuta još jednom krugu pilot testiranja i prikupljanja povratnih informacija. Ovaj iterativni ciklus se nastavlja sve dok merni instrument ne dostigne prihvatljiv nivo kvaliteta i performansi (Haines et al., 1995).
Konstruktivna validnost, osnovni princip u razvoju skale, odnosi se na stepen do kojeg skala tačno meri odabrani konstrukt ili koncept (APA, 2020). Sprega povratnih informacija igra integralnu ulogu u unapređenju validnosti konstrukta tako što olakšava identifikaciju i ispravljanje problema koji bi potencijalno mogli da ugroze sposobnost instrumenta da precizno meri konstrukt (Dillman et al., 2014).
Konstruktivna validnost takođe zavisi i od usklađenosti između stavki skale i osnovnog teorijskog konstrukta koji treba proceniti. Problemi identifikovani tokom pilot testiranja, kao što su dvosmislene ili obmanjujuće stavke, mogu da naruše ovu usklađenost. Baveći se ovim pitanjima u uzastopnim krugovima pilot testiranja i usavršavanja, istraživači osiguravaju da skala zaista obuhvati predviđeni konstrukt, čime se povećava njena konstruktivna validnost (Revelle, 2020).
Pouzdanost, konzistentnost merenja, ključna je za uspeh mernog instrumenta (Haines et al., 1995). Stavke koje dovode od greške u merenju mogu ugroziti pouzdanost, što rezultira nedoslednim ili netačnim podacima. Sprega povratnih informacija služi kao mehanizam za ublažavanje takvih grešaka i povećanje pouzdanosti sistematskim identifikovanjem i eliminisanjem problematičnih stavki (Dillman et al., 2014).
Kroz iterativni proces olakšan spregom povratnih informacija, stavke koje se pokažu nepouzdanim ili obmanjujućim se modifikuju ili odbacuju, što na kraju dovodi do pouzdanijeg mernog instrumenta. Pouzdanost skale se progresivno povećava kako se problemi otkrivaju i rešavaju tokom svakog ciklusa povratnih informacija, pilot testiranja i usavršavanja (APA, 2020).
U zaključku, iterativna priroda razvoja skale, podržana spregom povratnih informacija, je fundamentalno i dinamično putovanje koje pokreće stvaranje visokokvalitetnih mernih instrumenata (Revelle, 2020). Ovo putovanje osigurava da se problemi ne samo identifikuju već i sistematski rešavaju, što rezultira skalama koje su pouzdane, validne i odgovaraju iskustvima i perspektivama ciljne populacije (APA, 2020). Razvoj skala nije linearan proces; što predstavlja dokaz o ključnoj ulozi povratnih informacija i prefinjenosti u kreiranju robusnih instrumenata koji efikasno procenjuju konstrukte od interesa u različitim istraživačkim domenima (Haines et al., 1995). Dok se istraživači kreću ovim iterativnim putem, oni neprestano usavršavaju svoje instrumente, vođeni vrednim povratnim informacijama dobijenim od učesnika, obezbeđujući kreiranje visokokvalitetnih alata u domenu naučnog istraživanja (Dillman et al., 2014).
