Pilot testiranje, koje se često naziva predtestiranjem, je neophodna i temeljna faza u procesu razvoja skale, koja ima ključnu ulogu u iterativnom procesu ka konstruisanju pouzdanog i validnog mernog instrumenta (Dillman et al., 2014). Ova početna procena je lakmus test za stavke mernog instrumenta i njegov strukturni integritet, jer postavlja teren za kasniji razvoj i usavršavanje.
Jedan od primarnih ciljeva pilot testiranja je rigorozna evaluacija svake stavke uključene u skalu (Dillman et al., 2014). Potrebno je da istraživači pažljivo ispituju sve stavke radi jasnoće, relevantnosti i razumljivosti, u cilju utvrđivanja da li pitanja na adekvatan način prenose značenje odabranog koncepta ili konstrukta i da li ispitanici mogu lako da shvate i daju smislene odgovore na ove stavke (Haines, Richard, & Kubani, 1995).
Dvosmislenost ili potencijalni izvori zabune se pažljivo identifikuju tokom ove faze. Svaka nejasnoća ili nedostatak preciznosti u stavkama može podriti kvalitet skale i ugroziti pouzdanost i validnost podataka koji se žele prikupiti. Rešavanjem ovih problema preciziranjem stavki, pilot testiranje osigurava da je merni instrument spreman za obimnije prikupljanje podataka u narednim fazama.
Razvoj skale često počinje sa većim skupom potencijalnih stavki, izvedenih iz teorijskih konstrukata ili postojeće literature. Pilot testiranje nudi ključnu priliku za smanjenje broja stavki (Haines et al., 1995). Kroz povratne informacije od učesnika u pilot projektu, istraživači mogu da identifikuju stavke koje mogu biti suvišne, manje informativne ili potencijalno zbunjujuće.
Eliminisanje takvih stavki nije samo pitanje uštede vremena i truda ispitanika, već i povećanja efikasnosti instrumenta, jer osigurava da merni instrument ostane koncizan i fokusiran na hvatanje najbitnijih aspekata konstrukta koji treba proceniti. Suvišne ili manje informativne stavke, koje možda neće suštinski doprineti sveuukupnom konstruktu, mogu se izbaciti kako bi se stvorila skala koja je jednostavnija za korišćenje (Dillman et al., 2014).
Pilot testiranje se takođe proširuje na ispitivanje formata odgovora koji se koriste u skali. Istraživači su stalno zabrinuti zbog načina na koji ispitanici stupaju u interakciju sa skalom, opsega dostupnih opcija odgovora i lakoće sa kojom ispitanici mogu da izaberu odgovarajući odgovor (Revelle, 2020). Izbor formata odgovora može veoma uticati na kvalitet podataka utičući na tačnost i potpunost odgovora ispitanika.
Na primer, Likertove skale, opcije višestrukog izbora ili otvoreni formati imaju posebne implikacije na prikupljanje i analizu podataka. Pilot testiranje procenjuje da li izabrani format odgovora efikasno omogućava ispitanicima da izraze svoje misli, osećanja ili iskustva. Ako su opcije odgovora previše restriktivne ili ako su otvorena pitanja previše nejasna, ispitanicima može biti izazov da daju tačne i smislene odgovore (Dillman et al., 2014). Shodno tome, pilot testiranje nastoji da optimizuje format odgovora kako bi se maksimizirala korisnost instrumenta i kvalitet podataka.
Osim evaluacije stavki i formata odgovora, pilot testiranje služi kao ključ za identifikaciju proceduralnih, logističkih ili tehničkih problema. Ova pitanja obuhvataju sve aspekte primene skale, u rasponu od metoda prikupljanja podataka do vremena i uputstava (Haines et al., 1995). Istraživači procenjuju da li se proces prikupljanja podataka odvija glatko, bez nepotrebnih komplikacija ili teškoća.
Štaviše, ova faza može otkriti potencijalne logističke izazove koji mogu ometati efikasnost i integritet prikupljanja podataka. Na primer, ako učesnici naiđu na poteškoće u pristupu ili kompletiranju skale, kao što su tehnološki nedostaci u onlajn anketama ili nepraktična vremenska ograničenja u anketama pomoću papira i olovke, ovi problemi se moraju rešiti kako bi se obezbedilo neometano prikupljanje podataka u narednim fazama (Revelle , 2020).
U suštini, pilot testiranje nije samo pripremna faza; to je ključ za ispitivanje i usavršavanje skale, gde istraživači sistematski procenjuju, usavršavaju i optimizuju stavke, strukturu i logistiku mernog instrumenta. Iterativni karakter razvoja skale zahteva usredsređenost na detalje, pošto kvalitet i korisnost instrumenta zavise od temeljnosti i efikasnosti pilot testiranja (Dillman et al., 2014).
