Studije slučaja i primeri

Koeficijent spektra autizma (AQ) je psihološka skala koju su razvili Baron-Koen i saradnici 2001. godine. Njena primarna svrha je procena autističnih osobina i kod kliničke i nekliničke populacije. Ova skala obuhvata stavke koje ispituju različite aspekte ponašanja, interesovanja i preferencije, omogućavajući istraživačima i kliničarima da steknu uvid u prisustvo i intenzitet autističnih osobina kod pojedinaca.

AQ je bio ključan u ranom otkrivanju i intervenciji za stanja iz spektra autizma. Davanjem AQ pojedincima, istraživači i kliničari mogu identifikovati one koji pokazuju viši nivo autističnih osobina. Rano otkrivanje omogućava pravovremene intervencije i usluge podrške koje mogu značajno poboljšati kvalitet života autističnih osoba i njihovih porodica.

Na primer, studija koju su sproveli Baron-Koen i saradnici (2001) koristila je AQ da identifikuje pojedince u riziku od autizma. Istraživači su otkrili da je veća verovatnoća da će se kod pojedinaca sa visokim AQ rezultatima kasnije dijagnostikovati stanje iz spektra autizma. Ova studija je pokazala korisnost AQ skale u označavanju pojedinaca koji bi mogli imati koristi od rane intervencije i specijalizovane podrške.  

Stavke koefijenta spektra autizma (AQ)

AQ se sastoji od 50 stavki, od kojih je svaka ocenjena na skali tipa Likert, gde pojedinci ukazuju na stepen u kojem se slažu ili ne slažu sa tvrdnjama. Evo nekih primera stavki:

„Više volim da radim stvari na isti način iznova i iznova."

„Teško mi je da razumem namere ljudi."

„Fasciniran sam brojevima."

„Obično primetim registarske tablice automobila ili slične nizove informacija."

„Smatram da su društvene situacije jednostavne."

Stavke AQ skale se bave nizom ponašanja i preferencija povezanih sa autističnim osobinama, nudeći sveobuhvatnu procenu profila pojedinca.

Rozenbergova skala samopoštovanja, koju je Rozenberg kreirao 1965. godine, je instrument koji se široko primenjuje u studijama koje se odnose na samopoštovanje i njegove implikacije na mentalno zdravlje. Ova skala je dizajnirana da proceni ukupni osećaj sopstvene vrednosti i samoprihvatanja pojedinca. Istraživanje koje koristi Rozenbergovu skalu samopoštovanja ukazuje na značajan uticaj samopoštovanja na različite životne ishode, od akademskih postignuća do mentalnog blagostanja.

Studije koje koriste Rozenbergovu skalu samopoštovanja otkrile su jaku vezu između samopoštovanja i akademskog uspeha. Na primer, studija koju su sproveli Robins i Trzesnijevski (2005) istraživala je ulogu samopoštovanja u akademskom učinku. Rozenbergovu skalu samopoštovanja su primenili na grupi učenika i pratili su njihova akademska postignuća tokom vremena. Nalazi su pokazali da učenici sa višim samopoštovanjem imaju tendenciju da postižu bolji akademski uspeh, naglašavajući značaj samopoštovanja u obrazovnom kontekstu.

Stavke Rozenbergove skale samopoštovanja

Rozenbergova skala samopoštovanja se sastoji od 10 stavki, od kojih je svaka ocenjena na skali od četiri tačke, sa odgovorima u rasponu od potpuno se slažem do potpuno se ne slažem. Evo nekih primera stavki:

„Osećam da imam niz dobrih osobina."

„Svakako se ponekad osećam beskorisno."

„Osećam da sam vredna osoba, barem u ravni sa drugima."

„Voleo bih da imam više poštovanja prema sebi."

Stavke skale istražuju samopercepciju pojedinca i nivo samoprihvatanja, pružajući vredan uvid u njihovo samopoštovanje.

Upitnik za zabrinutost Penn State (The Penn State Worry Questionnaire (PSWQ)) je psihološka skala dizajnirana da meri patološku zabrinutost, koja je centralna karakteristika generalizovanog anksioznog poremećaja. Razvijen od strane Mejera i njegovih kolega 1990. godine, PSWQ služi kao dijagnostički alat.

Primena PSWQ značajno je doprinela ranoj dijagnozi i efikasnom lečenju osoba koje pate od generalizovanog anksioznog poremećaja. Istraživačke studije koje koriste ovu skalu omogućile su kliničarima da identifikuju pojedince sa povišenim nivoom patološke zabrinutosti, omogućavajući im da prilagode odgovarajuće strategije lečenja.

Na primer, studija Brauna i Barloua (2002) procenila je efikasnost kognitivno-bihejvioralne terapije (CBT) za generalizovani anksiozni poremećaj. Koristili su PSWQ za skrining i dijagnozu učesnika sa poremećajem i pratili njihov napredak tokom terapije. Rezultati su pokazali korisnost PSWQ skale u identifikaciji pojedinaca koji bi imali koristi od CBT, veoma efikasnog tretmana za generalizovani anksiozni poremećaj. 

Stavke upitnika za zabrinutost Penn State (PSWQ)

PSWQ se sastoji od 16 stavki, svaka ocenjena na skali tipa Likert. Pojedinci odgovaraju na ove stavke na osnovu toga u kojoj meri se identifikuju sa izjavama koje se odnose na brigu i anksioznost. Evo nekih primera stavki:

„Jednom kada počnem da brinem, ne mogu da prestanem."

„Ceo život sam bio zabrinut."

„Moje brige se ne mogu nekontrolisati."

„Stalno se brinem."

„Primetio sam da sam se brinuo o stvarima."

Stavke PSWQ fokusiraju se na kognitivne i emocionalne aspekte patološke brige, nudeći sveobuhvatnu procenu sklonosti pojedinca ka prekomernoj, nekontrolisanoj brizi.

Pored utvrđenih skala, klinička psihologija nastavlja da se razvija sa razvojem novih skala koje poboljšavaju dijagnostičku preciznost i pružaju svež uvid u stanja mentalnog zdravlja. Dve najnovije skale u ovoj oblasti su:

Upitnik o zdravlju pacijenata-9 (The Patient Health Questionnaire-9 (PHQ-9)), koji se često naziva PHQ-9, relativno je novi dodatak kompletu alata kliničkih psihologa. Razvili su ga Kroenke i Spitzer 2001. godine. Ova skala je osmišljena da proceni težinu simptoma depresije kod pojedinaca, i široko je prihvataćena i upotrebljava se kao pouzdan instrument za dijagnostikovanje i praćenje depresije.

Predmeti PHQ-9

PHQ-9 se sastoji od devet stavki, od kojih se svaka fokusira na određeni depresivni simptom. Od pojedinaca se traži da ocene učestalost i težinu svakog simptoma u poslednje dve nedelje. Neki primeri stavki su:

„Malo interesovanja ili zadovoljstva u obavljanju stvari."

„Osećate se potišteno, depresivno ili beznadežno."

„Problemi sa padanjem ili spavanjem, ili previše spavanja."

„Osećate se umorno ili imate malo energije.“

PHQ-9 je bio ključan u ranoj dijagnozi i praćenju depresije, omogućavajući kliničarima da prilagode strategije lečenja i precizno prate napredak lečenja.

Skala generalizovanog anksioznog poremećaja 7 (Generalized Anxiety Disorder 7 (GAD-7)) je savremeni instrument dizajniran da proceni prisustvo i težinu generalizovanog anksioznog poremećaja, koji su razvili Spitzer, Kroenke, Villiams i Love 2006. godine. Ova skala je postala dragoceno sredstvo u kliničkoj psihologiji za identifikaciju i praćenje simptoma povezanih sa anksioznošću.

Stavke GAD-7

GAD-7 se sastoji od sedam stavki koje ispituju specifične simptome i ponašanja u vezi sa anksioznošću. Pojedinci procenjuju učestalost i težinu ovih simptoma u poslednje dve nedelje. Neki primeri stavki su:

„Osećate se nervozno, uznemireno ili na ivici."

„Nemogućnost da zaustavim ili kontrolišem brigu."

„Previše brige o različitim stvarima."

GAD-7 nudi moderno i pouzdano sredstvo za dijagnostikovanje generalizovanog anksioznog poremećaja i procenu težine simptoma anksioznosti. Revolucionisao je procenu i upravljanje stanjima vezanim za anksioznost u kliničkoj psihologiji.

Psihološke skale nisu samo oruđe; one su kamen temeljac kliničke psihologije, jer omogućavaju istraživačima, kliničarima i praktičarima da se kreću po zamršenom pejzažu mentalnog zdravlja. Studije slučaja i primeri koji su ovde predstavljeni, uključujući koeficijent autističnog spektra (AQ), Rozenbergovu skalu samopoštovanja i upitnik za zabrinutost Penn State (PSWQ), naglašavaju opipljiv uticaj ovih skala na procenu, dijagnozu i lečenje različita stanja mentalnog zdravlja.

Štaviše, uvođenje novijih skala kao što su Upitnik zdravlja pacijenata-9 (PHQ-9) i Generalizovani anksiozni poremećaj 7 (GAD-7) predstavljaju primer dinamičke evolucije kliničke psihologije. Ove skale pružaju preciznija i efikasnija sredstva za dijagnostikovanje i praćenje stanja kao što su depresija i generalizovani anksiozni poremećaj, revolucionišući terenski pristup proceni i lečenju mentalnog zdravlja.

Kako klinička psihologija nastavlja da napreduje, trajni značaj psiholoških skala ostaje neumanjen. Ove skale služe kao instrumenti pomoću kojih se ljudska psiha istražuje, dijagnostikuje i razume, što na kraju dovodi do poboljšanja blagostanja, poboljšanih ishoda lečenja i dubljeg razumevanja složenosti mentalnog zdravlja.