Razlika između različitih tipova psiholoških skala

Likertove skale, nazvane po njihovom tvorcu Rensisu Likertu, predstavljaju jednu od najčešće korišćenih i najraznovrsnijih vrsta psiholoških skala. Ove skale su osmišljene tako da mere intenzitet ili snagu slaganja ili neslaganja sa tvrdnjom ili nizom tvrdnji, omogućavajući ispitanicima da izraze svoje stavove, mišljenja i samopercepcije na numeričkoj skali. Likertove skale omogućavaju praktičan i jednostavan način prikupljanja podataka i našle su široku primenu u oblastima kao što su psihologija, obrazovanje, marketing i još mnogo toga. U ovom poglavlju ćemo istražiti suštinu Likertovih skala, njihovu primenu i značaj u psihološkim istraživanjima.

Klasična Likertova skala obično pruža ispitanicima niz izjava ili pitanja, od kojih svako prati numerička skala koja predstavlja stepen slaganja ili neslaganja. Od ispitanika se zatim traži da naznače svoj nivo slaganja ili neslaganja sa svakom tvrdnjom odabirom odgovarajuće tačke na skali. Odgovori na ove stavke se naknadno sumiraju da bi se dobio rezultat koji odražava stav ispitanika o merenoj osobini ili konstruktu.

Na primer, razmotrite sledeću Likertovu stavku: „Na skali od 1 do 5, navedite koliko se slažete sa sledećom izjavom: „Siguran sam u svoje sposobnosti rešavanja problema“. U ovom primeru, ispitanici mogu da biraju između niza opcija, pri čemu 1 označava „Uopšte se ne slažem“, a 5 „U potpunosti se slažem“. Ispitujući kolektivne odgovore na ovakve stavke, istraživači mogu da steknu uvid u percepcije i stavove pojedinaca u vezi sa određenim stvarima, temama ili konstruktima.

Jednostavnost i fleksibilnost Likertovih skala su ključni razlozi za njihovu sveprisutnost u psihološkim istraživanjima. One nude praktičan i efikasan način za prikupljanje subjektivnih podataka, što ih čini pogodnim za procenu stavova, mišljenja i samopercepcije. Likert stavke se mogu lako prilagoditi različitim kontekstima i domenima, što ih čini popularnim izborom za istraživače u različitim oblastima.

Primene Likertovih skala sežu daleko od njihove upotrebe u tradicionalnim istraživačkim okruženjima. Obično se koriste u oblastima kao što su psihologija, obrazovanje, marketing i zdravstvena nega, za merenje širokog spektra konstrukata. Na primer, u psihologiji, Likertove skale se koriste za procenu samopoštovanja pojedinaca, nivoa anksioznosti ili percipirane društvene podrške. U obrazovanju, one se koriste za procenu efikasnosti nastave ili zadovoljstva učenika obrazovnim programima. U marketingu, Likertova skala pomaže da se proceni zadovoljstvo kupaca, njihove preferencije i lojalnost brendu. P rilagodljivost i lakoća upotrebe čine Likertovu skalu vrednim alatom kako u istraživanju tako i u praktičnoj primeni (Likert, 1932).

Neophodno je prepoznati da iako su Likertove skale vredan resurs, njihov dizajn i implementacija zahtevaju pažljivo razmatranje kako bi se osigurala validnost i pouzdanost merenja. Istraživači moraju da obrate pažnju na formulaciju stavki kako bi izbegli pristrasnost odgovora, pristrasnost pristanka ili druge artefakte odgovora koji mogu uticati na rezultate (Krosnick & Presser, 2010). Štaviše, odgovarajući izbor opcija odgovora (npr. skala od 5, skala od 7 poena ili druge varijacije) može uticati na kvalitet prikupljenih podataka. Odgovarajuća analiza i interpretacija podataka prikupljenih uz pomoć Likertove skale su podjednako ključne, uključujući statističke tehnike poput faktorske analize za procenu validnosti i pouzdanosti skale.

Ukratko, Likertove skale, koje je uveo Rensis Likert, su široko korišćena vrsta psiholoških skala dizajnirane za merenje intenziteta ili snage slaganja ili neslaganja sa tvrdnjama. Oni nude praktična i prilagodljiva sredstva za zapažanje stavova, mišljenja i samopercepcije. Jednostavnost Likertovih skala čini ih popularnim izborom za istraživače u različitim oblastima, uključujući psihologiju, obrazovanje, marketing i zdravstvenu zaštitu. Međutim, njihovo kreiranje i primena zahtevaju posvećivanje značajne pažnju formulaciji i opcijama odgovora kako bi se osigurala validnost i pouzdanost merenja.

Terstonove skale, koje je razvio Luis Leon Terston, predstavljaju karakterističan pristup konstrukciji psiholoških skala, koji se razlikuje od jednostavnijih Likertovih skala. Terstonove skale podrazumevaju složeniji proces, uključujući panel stručnjaka koji igraju ključnu ulogu u proceni skupa stavki, obično tvrdnji, na osnovu njihove relevantnosti i reprezentativnosti konstrukta koji se ispituje. Stavke koje postignu konsenzus među žirijem dobijaju veću težinu, što ukazuje na njihov veći značaj u sagledavanju suštine konstrukta. Nasuprot tome, stavke koje ne uspeju da postignu konsenzus dobijaju manju težinu. Ispitanici zatim dobijaju zadatak da ocene svaku od ovih stavki, a konačni rezultat se izračunava na osnovu ponderisanih proseka njihovih odgovora.

Terstonove skale, iako se koriste ređe od Likertovih skala, nude jedinstven i vredan metod psihološkog merenja. Posebno su pogodne za situacije u kojima je stručna procena ključna za definisanje konstrukta koji se meri. Ovo poglavlje se bavi složenošću Terstonovih skala, njihovim specifičnim karakteristikama i primenom u psihološkim istraživanjima.

Proces konstruisanja Terstonove skale se suštinski razlikuje od konstruisanja Likertovih skala. Bazira se na uključivanju panela stručnjaka koji su dobro upućeni u domen ili konstrukt koji se meri. Ovi stručnjaci igraju centralnu ulogu u procesu razvoja skale tako što procenjuju skup stavki koje treba uključiti u skalu. Stavke se obično sastoje od tvrdnji ili pitanja koja imaju za cilj da obuhvate različite aspekte konstrukta. Stručnjaci imaju zadatak da procene relevantnost i reprezentativnost svake stavke u odnosu na konstrukt o kome je reč.

Stavke koje postignu konsenzus među stručnim panelom smatraju se veoma relevantnim i reprezentativnim za konstrukt. Ovim stavkama se dodeljuje veća težina, što ukazuje na njihov veći značaj u sagledavanju suštine osobine ili atributa koji se istražuje. Nasuprot tome, stavkama koje ne dobiju konsenzus dodeljuju se niže težine, pošto se smatraju manje značajnim za konstrukt.

Sledeća faza procesa izgradnje Terstonove skale uključuje prikupljanje odgovora od uzorka pojedinaca koji predstavljaju ciljnu populaciju. Od ovih ispitanika se traži da ocene svaku od stavki na osnovu svog ličnog mišljenja ili iskustava u vezi sa konstruktom. Ocenjivanje se obično vrši na numeričkoj skali, kao što je skala od 5 ili 7 poena, gde više vrednosti ukazuju na veće slaganje sa tvrdnjom.

Konačni rezultat za svakog ispitanika se izračunava uzimanjem ponderisanog proseka njihovih odgovora na pojedinačne stavke. Težine dodeljene stavkama se određuju na osnovu odluke stručnog veća, pri čemu odražavaju relativnu važnost svake stavke u obuhvatanju konstrukta. Dobijeni rezultat daje kvantitativnu predtavu mišljenja pojedinca o osobini ili atributu koji se ispituje.

Terstonove skale su prepoznatljive po svojoj sposobnosti da obezbede nijansirano merenje specifično za kontekst. Ovo je posebno važno kada se radi o složenim konstruktima ili atributima koje je teško proceniti korišćenjem jednostavnih, jednodimenzionalnih Likertovih skala. Uključujući stručnjake u proces kreiranja skale, Terstonove skale osiguravaju da odabrani predmeti nisu samo relevantni, već i odražavaju višedimenzionalnu prirodu konstrukta.

Dok Terstonove skale nude robustan pristup psihološkom merenju, one se ređe koriste od Likertovih skala. Ovo je prvenstveno zbog radno intenzivnije i resursno intenzivnije prirode procesa kreiranja skale. Okupljanje panela stručnjaka i obezbeđivanje konsenzusa među njima može biti dugotrajno i skupo. Pored toga, oslanjanje na stručnu procenu može uvesti subjektivnost u proces i potencijalno uticati na objektivnost merenja (Carmines & Zeller, 1979).

Međutim, Terstonove skale su posebno značajne u situacijama kada je konsenzus stručnjaka najvažniji. Posebno su korisne u slučajevima kada ne postoji univerzalno prihvaćena ili standardizovana metoda za merenje složenog konstrukta. U takvim slučajevima, Terstonove skale pružaju strukturiran ali fleksibilan pristup za obuhvat nijansi atributa koji se proučava.

Ukratko, Terstonove skale, koje je razvio Luis Leon Terston, nude poseban i vredan pristup psihološkom merenju. Ove skale uključuju panel stručnjaka koji igraju centralnu ulogu u proceni i ponderisanju stavki na osnovu njihove relevantnosti i reprezentativnosti u pogledu konstrukta koji se meri. Terstonove skale obezbeđuju nijansirano i kontekstu prilagođeno sredstvo merenja, što ih čini posebno korisnim u situacijama kada je stručno mišljenje od suštinskog značaja za definisanje konstrukta.

Fazi skale ocenjivanja predstavljaju poseban i inovativan pristup merenju u psihološkim istraživanjima i proceni. Za razliku od tradicionalnih Likert ili Terstonovih skala, fazi skale ocenjivanja nude ispitanicima fleksibilnost da izraze svoja mišljenja ili stavove koristeći stepen pripadnosti višestrukim kategorijama ili opcijama umesto precizne numeričke vrednosti. U ovom poglavlju ćemo istražiti koncept fazi skala ocenjivanja, njihove jedinstvene karakteristike i njihovu primenu u psihološkim istraživanjima, uz navođenje relevantne literature i citata.

Fazi skale ocenjivanja, koje se takođe nazivaju rasplinutim skupovima, dobile su naziv po principu „rasplinutosti“. Ovaj pojam priznaje da se ljudska iskustva, mišljenja ili stavovi ne mogu uredno kategorisati u diskretne vrednosti ili opcije. U tradicionalnoj Likertovoj skali, na primer, od ispitanika se traži da izaberu jednu iz konačnog skupa opcija, kao što je „Uopšte se ne slažem“, „Ne slažem se“, „Neutralno“, „Slažem se“ ili „U potpunosti se slažem“ i zadaju jednu brojčanu vrednost njihovom odgovoru. Nasuprot tome, fazi skale procene prepoznaju da ljudska iskustva i percepcije često pokazuju stepen dvosmislenosti ili preklapanja.

U osnovi fazi skala procene je koncept fazi logike, matematičkog okvira koji se bavi nepreciznim ili nesigurnim informacijama. Fazi logika omogućava pojedincima da izraze svoja mišljenja ili stavove koristeći stepene pripadnosti različitim kategorijama. Na primer, kada su upitani o njihovom nivou slaganja sa tvrdnjom, ispitanici mogu istovremeno da odaberu delimično prisustvo u više kategorija, ukazujući na to da njihov odgovor može pokazati karakteristike i „Slažem se“ i „Neutralno“.

Ključna prednost fazi skala procene je njihova sposobnost da obuhvate bogatstvo i složenost ljudskih iskustava i mišljenja. Oni pružaju nijansiraniju i tačniju reprezentaciju stavova ispitanika tako što im omogućavaju da izraze stepen do kog su usklađeni sa različitim kategorijama odgovora. Ovaj pristup je posebno koristan kada se radi o apstraktnim ili višestrukim konstruktima koji nisu u skladu sa krutom, jednodimenzionalnom skalom.

Fazi skale ocenjivanja našle su primenu u različitim domenima psiholoških istraživanja. Na primer, u oblasti lingvistike i semantike, fazi logika se koristi za modeliranje nejasnoće i nepreciznosti u izrazima prirodnog jezika. U obrazovnom ocenjivanju, korišćene su fazi skale ocenjivanja za procenu kompetencija učenika na način koji uzima u obzir postepeno sticanje veština, a ne fiksne, binarne rezultate. U kliničkoj psihologiji, ove skale su korišćene za procenu intenziteta simptoma kod psihijatrijskih poremećaja, priznajući da stanja mentalnog zdravlja često pokazuju gradacije u težini (Zadeh, 1973).

Upotreba fazi skala ocenjivanja je hvaljena zbog svoje sposobnosti da uhvati složenost i suptilnost ljudskih iskustava. U studiji Duboa i Pradea (1991), autori su istakli relevantnost fazi logike u situacijama kada ljudsko rasuđivanje uključuje donošenje odluka u uslovima neizvesnosti ili bavljenje nepreciznim informacijama. Oni su tvrdili da fazi logika omogućava donosiocima odluka da inkorporiraju i kvantitativne i kvalitativne procene, što rezultira informisanijim i kontekstualno prikladnijim odlukama.

U drugoj studiji Klira i Juana (1996), autori su raspravljali o prednostima fazi logike u modeliranju složenih sistema, posebno kada su ulazi neprecizni ili dvosmisleni. Naglasili su da fazi logika pruža formalni okvir za predstavljanje i obradu nejasnih informacija, omogućavajući realističnije predstavljanje složenih fenomena u različitim domenima, uključujući psihologiju. 

Uprkos prednostima fazi skala procene, one nisu bez izazova. Jedno od ključnih pitanja je potreba za jasnim smernicama i obukom za ispitanike da efikasno koriste ove skale. Ispitanicima će možda biti potrebno dublje razumevanje kako da dodeljuju stepene pripadnosti, a istraživači moraju da pruže smernice kako bi osigurali smisleno tumačenje odgovora. Pored toga, analiza podataka prikupljenih uz pomoć fazi skala ocenjivanja zahteva specifične tehnike, koje mogu biti manje poznate istraživačima koji su navikli na tradicionalne metode merenja.

Da zaključimo, fazi skale procene nude nov i fleksibilan pristup psihološkom merenju, omogućavajući ispitanicima da izraze svoja mišljenja i stavove koristeći stepene pripadnost u više kategorija odgovora. Ovaj pristup prepoznaje inherentnu dvosmislenost i složenost ljudskih iskustava, što ga čini posebno relevantnim za procenu apstraktnih ili višestrukih konstrukata. Iako fazi skale procene mogu zahtevati više smernica za ispitanike i specijalizovane tehnike analize podataka, one su se pokazale obećavajuće u oblastima gde neprecizne ili nesigurne informacije igraju značajnu ulogu.

U domenu psiholoških merenja, dostupan je raznovrstan niz skala za specifične ciljeve istraživanja, prirodu konstrukta koji se ispituje i praktična razmatranja. Dok su Likertove i Terstonove skale među najčešćim, nekoliko drugih tipova skala nudi jedinstvene prednosti i prilagođene su različitim istraživačkim kontekstima. Ovo poglavlje istražuje neke od ovih alternativnih tipova skala, uključujući semantičke diferencijalne skale, vizuelno analogne skale (VAS) i Gutmanove skale, udubljujući se u njihovu primenu i značaj u psihološkim istraživanjima, uz relevantne navode iz literature.

Semantičke diferencijalne skale: Semantičke diferencijalne skale su specijalizovani oblik psihološkog merenja koji se fokusira na procenu konotacija ili emocionalnih asocijacija koncepta ili stavke. Ispitanicima se daju parovi bipolarnih prideva, kao što su „srećan“ prema „tužan“ ili „prijateljski“ prema „neprijateljski“, i od njih se traži da stave oznaku duž kontinuuma kako bi ukazali na njihovu percepciju ili procenu koncepta. Izbor prideva u ovim skalama je promenljiv i prilagođava se specifičnom konstruktu koji se istražuje. Semantičke diferencijalne skale nude jedinstven uvid u emocionalne ili evaluativne dimenzije povezane sa konceptom (Osgood, Suci & Tannenbaum, 1957).

Na primer, u studiji koja procenjuje javno mnjenje o političkom kandidatu, semantička diferencijalna skala može uključivati parove prideva kao što su „pouzdani“ prema „nepouzdan“, „kompetentan“ do „nesposoban“ i „dopadljiv“ do „nedopadljiv“. Ispitanici bi zatim naznačili gde na skali pada njihova percepcija kandidata za svaki par prideva. Dobijeni podaci bi mogli da otkriju emotivnu i evaluativnu komponentu mišljenja javnosti o kandidatu.

Vizuelne analogne skale (VAS): Vizuelne analogne skale (VAS) predstavljaju još jednu alternativu tradicionalnim Likertovim ili Terstonovim skalama. One nude neprekidnu liniju ili skalu, često predstavljenu vizuelno, gde se ispitanicima nalaže da označe svoju poziciju kako bi naznačili svoj odgovor. Jedinstveni aspekt VAS-a je da omogućavaju finiju granularnost merenja predstavljanjem kontinuiranog spektra.

Uobičajena primena VAS-a je u merenju subjektivnih iskustava, kao što su intenzitet bola, raspoloženje ili zadovoljstvo. U kliničkom okruženju, od pacijenata bi moglo biti zatraženo da označe svoj nivo bola na VAS-u u rasponu od „bez bola“ do „najgoreg mogućeg bola“. Postavljanjem oznake na liniju pacijenti daju kvantitativnu meru intenziteta svog bola.

Prednosti VAS-a leže u njihovoj osetljivosti na suptilne razlike, što ih čini posebno vrednim kada se radi o konstruktima koji uključuju gradacije ili nijanse. Ovaj pristup omogućava preciznija merenja, što može biti posebno relevantno u kliničkim procenama ili pri proceni subjektivnih iskustava (Huskisson, 1974).

Gutmanove skale: Gutmanove skale, poznate i kao kumulativne skale, predstavljaju jedinstven pristup psihološkom merenju. Sastoje se od skupa stavki ili iskaza poređanih hijerarhijski prema težini ili intenzitetu. Ispitanici su dužni da odabru stavku ako podržavaju sve prethodne stavke na skali. U suštini, ako se ispitanik slaže sa određenom tvrdnjom, to implicira slaganje sa svim prethodnim tvrdnjama na skali, stvarajući kumulativnu meru konstrukta.

Gutmanove skale su posebno korisne kada se mere hijerarhijski organizovani konstrukti, gde odobravanje jedne stavke podrazumeva prihvatanje jednostavnijih ili manje intenzivnih stavki. Ove skale se često koriste u obrazovnim procenama, gde se učenje posmatra kao kumulativni proces. Na primer, prilikom procene matematičkog znanja, ispitanicima bi se mogao predstaviti niz matematičkih problema, pri čemu se svaki zasniva na složenosti prethodnog. Uspešnim rešavanjem problema, oni pokazuju svoje savladavanje svih prethodnih problema u skali (Guttman, 1950).

Izbor tipa skale: Izbor odgovarajućeg tipa skale je ključna odluka u osmišljavanju psihološkog istraživanja. Istraživači moraju uzeti u obzir prirodu konstrukta, specifične ciljeve istraživanja i praktična razmatranja kada biraju skalu. Svaki tip skale ima svoje jedinstvene snage i ograničenja, zbog čega je neophodno uskladiti skalu sa nijansama konstrukta.

Na primer, Likertove skale su pogodne za merenje direktnih stavova ili mišljenja, dok Terstonove skale nude nijansiraniji pristup koji može da obuhvati višedimenzionalne konstrukte. Semantičke diferencijalne skale su od neprocenjive vrednosti za istraživanje emocionalnih dimenzija koncepata, VAS obezbeđuju fina merenja subjektivnih iskustava, a Gutmanove skale su idealne za hijerarhijski organizovane konstrukte.

Takođe je važno uzeti u obzir lakoću distribuiranja, razumevanje ispitanika i zahteve analize podataka prilikom odabira skale. U nekim slučajevima, istraživači se mogu odlučiti za kombinaciju skala ili koristiti skalu koja integriše elemente različitih tipova, u zavisnosti od potreba istraživanja (Sarstedt, Ringle & Hair, 2021).

Ukratko, psihološka istraživanja imaju koristi od raznolikog niza tipova skala pored Likertove i Terstonove skale. Semantičke diferencijalne skale, vizuelno analogne skale i Gutmanove skale nude jedinstvene prednosti u merenju emocionalnih asocijacija, otkrivanju nijansiranih iskustava i proceni hijerarhijski organizovanih konstrukata, respektivno. Istraživači moraju pažljivo odabrati najpogodniji tip skale na osnovu prirode konstrukta i ciljeva istraživanja kako bi osigurali tačnost i relevantnost svojih merenja.