Razvoj psihološke skale nalazi se na preseku nauke o merenju i psihologije i olakšava razumevanje složenih konstrukata, osobina i ponašanja. Ove skale imaju bogatu istoriju, evoluirajući od rudimentarnih upitnika do sofisticiranih kompjuterizovanih alata koji obuhvataju različite domene psihologije, uključujući kliničku, obrazovnu, socijalnu i organizacionu psihologiju (Streiner & Norman, 2015). One služe kao instrumenti za kvantifikaciju i merenje složenih aspekata ljudske prirode, čineći ih nezamenljivim u empirijskim istraživanjima, kliničkoj proceni i ciljanim intervencijama.
Dok krećemo na putovanje u budućnost razvoja psihološke skale, susrećemo se sa novim trendovima i tehnologijama koje obećavaju da će preoblikovati pejzaž psihološkog merenja. Ovaj napredak redefiniše način na koji kreiramo, distribuiramo skale i analiziramo podatke prikupljene uz pomoć psiholoških skala, pružajući uzbudljive mogućnosti istraživačima i praktičarima (Eid & Diener, 2006).
