Kriterijumska validnost procenjuje u kojoj meri skala korelira sa ili predviđa eksterni kriterijum. Postoje dve osnovne tehnike za utvrđivanje validnosti kriterijuma:
Istovremena validacija: Kod istovremene validacije, dotična skala se administrira istovremeno sa merilom kriterijuma koji predstavlja isti konstrukt. Istraživači zatim procenjuju korelaciju između dva skupa rezultata (Anastasi & Urbina, 1997). Na primer, kada se validira nova skala za merenje depresije, ona se može primeniti zajedno sa dobro uspostavljenim inventarom depresije. Studija zatim može ispitati korelaciju između dva skupa rezultata da bi procenila istovremenu validnost nove skale (Beck et al., 1996).
Prediktivna validacija: Prediktivna validacija, s druge strane, ima za cilj da utvrdi da li rezultati dobijeni pomoću skale mogu predvideti buduće kriterijume. U kontekstu radnih uslova, ovo često uključuje procenu sposobnosti testova kandidata za posao kako bi se predvideo njihov budući učinak na poslu. Na primer, studija može da istraži da li rezultati na testu sposobnosti pre zapošljavanja mogu predvideti kasniji radni učinak kandidata (Murphi & Davidshofer, 2005).
