Proces prikupljanja povratnih informacija od pilot učesnika je kamen temeljac razvoja skale, jer nudi kritičan put za usavršavanje mernog instrumenta (Dillman et al., 2014). Da bi efikasno olakšali ovaj proces, istraživači koriste promišljen i sistematski pristup, pažljivo birajući pilot učesnike i primenjujući različite metode prikupljanja povratnih informacija.
Da bi se osiguralo da dobijene povratne informacije tačno odražavaju iskustva i perspektive eventualnih korisnika skale, istraživači savesno biraju učesnike pilot testa. Ovaj proces selekcije zavisi od principa reprezentativnosti (Dillman et al., 2014). Imperativ je da učesnici uključeni u fazu pilot testiranja odražavaju, što je bliže moguće, demografiju i karakteristike ciljane populacije.
Reprezentativno uzorkovanje minimizira rizik od dobijanja povratnih informacija koje su iskrivljene ili nereprezentativne za širu populaciju koja će se na kraju uključiti u skalu. Usklađivanje između učesnika u pilot programu i ciljne populacije osigurava da su prikupljene povratne informacije relevantne, nudeći uvid u to da li će skala biti efikasna kada se ista proširi. Usklađivanje, takođe služi za otkrivanje potencijalnih izazova ili neslaganja u vezi uzrasta, pola, obrazovanja ili drugih demografskih faktora koji mogu uticati na interakciju ispitanika sa skalom (APA, 2020).
Strukturirani intervjui, koji se često vode u okruženju jedan na jedan ili u malim grupama, pružaju kontrolisano i standardizovano okruženje za učesnike da iskažu svoje povratne informacije. Istraživači postavljaju ciljana pitanja kako bi stekli specifične uvide u vezi jasnoće stavki, relevantnosti ili bilo kog problema sa kojim su se učesnici susreli tokom završetka skale. Ovaj metod omogućava dublje istraživanje pojedinačnih odgovora i razumevanje gledišta učesnika.
Otvorena anketna pitanja pružaju mogućnost učesnicima da izraze svoje misli u otvorenijem i fleksibilnijem formatu. Ova pitanja podstiču odgovore u slobodnoj formi, omogućavajući učesnicima da daju povratne informacije svojim rečima. Ovaj kvalitativni pristup je posebno vredan u otkrivanju nepredviđenih pitanja ili hvatanju nijansi u iskustvima učesnika koje strukturirani intervjui možda neće izazvati, jer podstiče bogatije, nefiltrirano istraživanje misli i mišljenja učesnika.
Fokus grupe, s druge strane, okupljaju učesnike u vođenoj grupnoj diskusiji. Metod je pogodan za otkrivanje kolektivnih mišljenja i zajedničkih iskustava, stvarajući grupnu dinamiku koja može dati jedinstvene uvide. Učesnici u fokus grupi mogu da se uključe u razgovor, da reaguju na povratne informacije drugih i da zajedno istraže snage i slabosti skale (Dillman et al., 2014).
Povratne informacije prikupljene od pilot učesnika su bogat i raznovrstan skup podataka koji zahteva sistematsku analizu (APA, 2020). Istraživači koriste i kvalitativne i kvantitativne pristupe da bi sveobuhvatno procenili ove povratne informacije.
Kvalitativni podaci, često izvedeni iz otvorenih anketnih pitanja i diskusija u fokus grupama, podvrgavaju se pažljivoj analizi. Istraživači se bave procesima kodiranja i kategorizacije kako bi identifikovali uobičajene teme ili probleme u povratnim informacijama dobijenim od učesnika (Dillman et al., 2014). Sistematskim grupisanjem i organizovanjem kvalitativnih podataka, mogu se uočiti isti obrasci, zabrinutosti ili područja slaganja, pružajući vredan uvid u prednosti i slabosti skale.
Kvantitativni podaci, uključujući strukturirane odgovore na intervjue i kvantitativne stavke ugrađene u ankete sa povratnim informacijama, analiziraju se da bi se procenila diskriminativnost i pouzdanost stavki. Ovi kvantitativni pristupi pružaju istraživačima strukturiraniju i kvantitativniju perspektivu o povratnim informacijama, olakšavajući otkrivanje trendova i kvantifikaciju obrazaca povratnih informacija (Revelle, 2020) i time se poboljšava kapacitet za procenu specifičnih aspekata performansi sklae sa većom preciznošću.
U suštini, proces prikupljanja povratnih informacija od pilot učesnika je višestruk i rigorozan, jer obuhvata izbor reprezentativnih učesnika i koristi različite metode prikupljanja povratnih informacija. Sistematskom analizom kvalitativnih i kvantitativnih povratnih informacija, istraživači osiguravaju da je proces razvoja skale zasnovan na bogatim uvidima i podržan perspektivama učesnika i empirijskim dokazima. Ova povratna sprega, svojstvena razvoju skale, sastavni je deo usmeravanja iterativnih poboljšanja koja vode ka stvaranju pouzdanih i validnih mernih instrumenata (APA, 2020).
